Najčešća nova adresa u Nemačkoj

Ako se postupak vodi putem diplomatsko konzularne mreže u inostranstvu dodatno se uz osnovnu plaća i konzularna taksa. Demografi kažu da je licemerno to što država naplaćuje čak i odricanje od državljanstva bez pokušaja da im obezbedi bolje uslove da ostanu.

„Za zemlju koja ima negativan prirodni priraštaj već 15 ili 16 godina i ima izrazit odliv stanovništva to je još jedna u nizu loših poruka“, smatra Aleksandar Čavić, demograf.

Prema podacima Ministarstva civilnih poslova BiH, od završetka rata do kraja prošle godine državljanstva BiH odreklo se oko 83.000 građana. To znači da je čitav jedan grad veličine Prijedora, BiH izgubila zauvek jer će i njihovi potomci biti državljani neke druge zemlje. Ipak, tvrde u ministarstvu, ovu statistiku ne treba dovoditi u vezu sa aktuelnim talasom odlazaka iz BiH jer su svi koji se odriču državljanstva ove prostore napustili znatno ranije.

Statistika pokazuje da se od 2016. u proseku oko 4.000 građana godišnje odrekne državljanstva. Neki od razloga odlaska građana je loša situacija u društvu, korupcija, ali i narušena bezbednosna situacija. Zato brojne građane ni visoke takse za ispis iz državljanstva ne sprečavaju da postanju državljani drugih zemalja, kažu u banjalučkom Centru za ljudska prava.

Stručnjake zabrinjava to što se broj stanovnika BiH mlađih od 15 godina najviše smanjio. Tako je 2013. taj broj bio oko 452.000 dok u 2018. broj mlađih od 15 godina bio je 305.000 što je pad za 32,5 odsto. Najčešće nove adrese građana BiH su Nemačka, Austrija, Slovenija, Norveška, Danska i Češka. Nezvanične procene pokazuju da je do danas, po osnovu taksi za ispis iz državljanstva, BiH inkasirala najmanje 50 miliona maraka.