Nakon šest meseci od izbora: Vilders objavio da je postignut sporazum o koalicionoj vladi u Holandiji

„Imamo sporazum između pregovarača“, rekao je Vilders koji je odustao od namere da bude premijer još u martu, posla navoda da je „islamofob i protivnik EU“.

Sporazum je postignut između četiri stranke – Stranke za slobodu (PVV) Gerta Vildersa, propoljoprivredne stranke BBB, liberalne stranke VVD i nove stranke protiv korupcije NSC.

Još se ne zna ko će predvoditi desničarsku vladajuću koaliciju koja će zameniti Marka Rutea. Rute je kandidat za mesto generalnog sekretara NATO.

Vilders je rekao da su o tom pitanju juče razgovarali ali da još nije rešeno, i da će se nastaviti razgovori.

Najviše kruži ime bivšeg ministra obrazovanja i unutrašnjih poslova Ronalda Plasterka, koji je takođe odigrao ključnu ulogu u nadgledanju prvih pregovora o vladi.

Sinoć su poslanici četiri stranke odobrili sporazum, čiji detalji još nisu objavljeni.

Vildersova Partija slobode osvojila je 37 mesta u donjem domu holandskog parlamenta od 150 mesta, a četiri stranke zajedno imaju komotnu većinu od 88 mesta.

U martu su se četiri stranke dogovorile da se opredele za delimično tehnokratsku vladu sastavljenu po 50 odsto političara i osoba izvan politike.

Poslednji put je Holandija imala takvu „ekspertsku“ vladu 1918. godine.

Posle maratonskih pregovora u utorak, Vilders je rekao da će biti „istorijski dan“ ako njegova stranka prvi put bude učestvovala u holandskoj vladi.

Ekstremna desnica napredovala je širom Evrope na poslednjim izborima ali je imala teškoće da dođe na vlast zato što druge stranke odbijaju da sarađuju sa njom.

„Ovo je zabrinjavajuči dan. Sada imamo radikalno desničarsku stranku pod vođstvom Vildersa koja se nalazi u centru vlasti u Holandiji“, rekao je Frans Timermans, šef opozicije i član saveza Zelenih i levice.

Vilders koga nekad nazivaju „holandskim Trampom“, umekšao je neke svoje političke stavove u nastojanju da formira vladu, ali njegov izborni program i dalje poziva na ; zabranu Kurana i džamija.

Posle osvajanja neočekovane izborne pobede Vilders je bio spreman da postane premijer, ali je najmanje jedan od njegovih koalicionih partnera pretio da će oboriti sporazum u tom slučaju.

Kada je odustao od te namere Vilders je poručio da će svakako postati jednog dana premijer Holandije, uz podršku još više građana te zemlje. ;

„Ako to nije sutra onda preksutra, zato što će glasovi miliona Holanđana biti čuti“, rekao je Vilders tada.

Krajnje desničarske i populističke stranke deo su ili vode oko šest vlada među evropskom dvadesetsedmoricom, i izgleda da su u položaju da ostvare napredak na izborima za Evropski parlament koji se održavaju od 6. do 9.juna, piše agencija AP.

Od Finske do Hrvatske su na vlasti tvrde desničarske vlade, a krajnje desničarski ili populistički premijeri su na čelu Mađarske, Slovačke i Italije.