"Ova zemlja je beznadežna" 1Foto: EPA-EFE/ FRENCH MINISTERY OF DEFENSE

Najmanje 8.000 zgrada, koje su uglavnom u istorijskim četvrtima Gemajzeh i Mar Mikael, koji je još poznat i po aktivnom noćnom životu, gde su mnoge stare zgrade pretvorene u pabove ili restorane, oštećeno je u eksploziji, kaže Sarkis Kouri, direktor odseka za antikvitete pri Ministarstvu kulture Libana. Među njima je 640 istorijskih zdanja, a njih 60 samo što se ne sruše, naveo je Kouri.

Velika oštećenja je pretrpeo istočni deo Bejruta, gde se nalazi znameniti muzej Sursok. I drugi delovi grada gde se nalaze Nacionalni muzej i Arheološki muzej Američkog univerziteta Bejruta takođe su pretrpeli oštećenja, navode iz Unesko. Oštećene su i galerije i religijska mesta.

FBI je voljan, pošto im stigne poziv libanskih vlasti, da zajedno sa libanskim, francuskim i drugim međunarodnim istražiteljima utrde tačne uzroke eksplozije gotovo 3.000 tona amonijum nitrata 4. avgusta kada je stradalo više od 220 osoba dok je povređeno više od 6.000 ljudi.

Iako su se prvobitno opirali međunarodnoj istrazi, libanski zvaničnici pristali su u četvrtak da se imenuje sudski inspektor koji će sprovesti istragu pod okriljem Vrhovnog saveta sudstva, koji se bavi zločinima koji narušavaju nacionalnu bezbednost zemlje, kao i krivičnim delima protiv bezbednosti i države.

„Međunarodna zajednica poslala je snažan signal podrške Libanu nakon ove tragedije“, rekao je Ernesto Oton Ramirez, pomoćnik generalnog direktora za kulturu Uneska.

„Unesko je posvećen pronalaženju odgovora na polju kulture, što mora biti ključni deo širokih nastojanja na obnovi i oporavku.“

Godinama u Libanu postoji strah od prodaje istorijskih zgrada, a potom i njihovog rušenja kako bi ih zamenile moderne višespratnice.

Poslednjih dana sve češće se čuju navodi da posrednici kontaktiraju vlasnike oštećenih istorijskih zgrada i nude visoke cene za kupovinu njihove imovine, piše Gardijan.

Gazi Vazni, ministar finansija vlade u ostavci, u sredu je izdao uredbu o sprečavanju prodaje bilo koje istorijske zgrade bez odobrenja Ministarstva kulture.

Ovaj potez ima za cilj da spreči bilo kakvu eksploataciju, saopštilo je ministarstvo.

Abas Murtada, ministar kulture vlade u ostavci, kazao je da njegovo ministarstvo „radi na sprečavanju eksploatacije od privrednika“, dodajući da bi obnova oštećenih zgrada koštala oko 300 miliona dolara.

On je dodao da timovi iz ministarstva razvijaju planove za obnovu zgrada.

Prema preliminarnim procenama Svetske banke oko 50.000 stambenih jedinica, 80 odsto stambenih zgrada i infrastrukture oštećeno je u eksploziji, ako se izuzme potpuno uništena luka.

Prvobitna procena guvernera Bejruta, Marvana Abuda, ukazivala je da je eksplozija izazvala štetu od 10 do 15 milijardi dolara, a da je skoro 300.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

U međuvremenu, parlament Libana, na svojoj prvoj sednici od eksplozije, juče je izglasao odluku o uvođenju vanrednog stanja čime su vojsci data šira ovlašćenja usred velikog besa naroda zbog korupcije u vrhu vlasti, lošeg upravljanja i političke neizvesnosti.

Katastrofalna ekpslozija je podstakla i proteste na ulicama Bejruta u trenutku kada se zemlja sauočava sa jakom ekonomskom krizom zajedno sa pandemijom kovida-19.

Među onima koji izražavaju prezir prema vlasti u utorak je na ulicama bilo i bivših učesnika rata koji su svoja oružja zamenili za odela kada je građanski rat okončan pre 30 godina a konfesionalni sistem vlasti nastavljen (verske zajednice su proporcionalno predstavljene na političkim pozicijama). Tako i političko krilo oružane grupe Hezbolah takođe ima svoje pozicije u parlamentu.

„Vlada je podnela ostavku, pa šta. Nova vlada će biti sačinjena od istih ljudi zbog sektaškog sistema“, kaže Aram, koji nije želeo da se predstavi punim imenom.

U eksploziji je, kaže, izgubio svog rođaka Jaka Barmakiana, koji je stradao zajedno sa devojkom. Aram se priseća njihovog nedavnog razgovora kada mu se Jak pohvalio da je konačno našao posao i da ima novu devojku.

„Ova zemlja je beznadežna“, zaključuje Aram.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.