Nije lako vreme za slobodu izražavanja. Ona je pod udarom sa raznih strana – od ekstremista, političara koji koriste klimu straha, od biznisa, kao i od vlasti koje su spremne da žrtvuju slobodu izražavanja u ime nacionalne bezbednosti, rekao je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, na konferenciji „Sloboda izražavanja – da li je i dalje preduslov za demokratiju“, koja je završena juče u Strazburu.
„Kada građani ne mogu saopštiti slobodno šta misle, vlast se ne može kontrolisati, slobodni mediji ne mogu ukazivati na korupciju, a pojedinci slobodno udruživati“, istakao je Jagland.
Almir Šahović, ambasador Bosne i Hercegovine pri Savetu Evrope, ocenio je da nema demokratije bez slobode izražavanja i da nije moguća iskrena demokratska debata o pitanjima od opšteg značaja ako svaki pojedinac ne može tražiti i primati informacije i slobodno izraziti svoje mišljenje. On je dodao i da je Evropski sud za ljudska prava više puta istakao da nije moguće organizovati slobodne izbore, ako nema pluralističkog mišljenja i ako oni nisu slobodni.
„Za Savet Evrope, a posebno Savet ministara, pravo na slobodu izražavanja i informacija je kamen temeljac demokratije i sve države članice to moraju poštovati. Tokom godina Savet ministara usvojio je veliki broj preporuka i pravila za države članice kako bi poštovale ovo pravo. Osnova za delovanje Saveta uvek je bio član 10 Evropske Konvencije o ljudskim pravima i slobodama, kao i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava. Konkretan rezultat rada Saveta je postavljanje platforme za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Ova platforma, koja je postala operativna na početku ove godine, dozvoljava organizacijama koje se bave slobodom medija da objavljuju informacije direktno na internet platformi o navodnim pretnjama, kršenjima novinarskih prava ili ugrožavanja njihove bezbednosti“, naveo je Šahović.
Predsednik Ustavnog suda Turske Žutu Arslan smatra da „moramo imati pravo na slobodu izražavanja, jer ono omogućava raznovrsnost i pluralitet, koji su osnovni zahtevi demokratskog društva“. Prema njegovim rečima, sloboda izražavanja je isto tako i sloboda da se obratimo drugima, jer ukoliko nekoga „utišamo“ ne dajući mu pravo da se izrazi, ugrožavamo mu pravo izražavanja.
„Ovo se može primeniti i na slučajeve terorizma. Terorizam nije uvek samo pretnja pravu na život, nego i pravu na izražavanje pojedinaca. Nedavni akt nasilja u Ankari koji je odneo mnoge živote, nije samo teroristički nego i čin koji je nastradalima uskratio mogućnost da se obrate drugima. Terorizam je spustio crnu koprenu tišine preko njih. Zato je borba protiv terorizma preduslov za očuvanje slobode izražavanja“, napomenuo je Arslan.
Predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović navela je da se mnoge međunarodne institucije suočavaju sa problemom definisanja gde je linija kada sloboda izražavanja postaje govor mržnje. Prema njenim rečima, ta linija je govor koji poziva na nasilje.
„I danas smo ovde imali slučaj da se ne imenuju zemlje koje narušavaju slobodu izražavanja. Zašto se pretvaramo, zašto pokušavamo da damo odgovore je li sloboda govora preduslov za demokratiju. Smatram da je to sramotno za 21. vek. Zašto ne bismo imenovali takve zemlje, kad imamo mandat za to“, naglasila je Mijatovićeva.
Ignorisanje odluka suda u Strazburu
Sutkinja Evropskog suda za ljudska prava Išil Karakaš rekla je na konferenciji da je frustrirajuće kada države ponavljaju ista kršenja Konvencije o ljudskim pravima, navodeći da čak 11.000 odluka suda nije sprovedeno. „Mnoge zemlje ne sprovode odluke Suda. To je problem za kredibilitet Suda, ali i za države koje su uporne u nesprovođenju njegovih odluka“, dodala je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
