„Poslednjeg diktatora u Evropi“ spasava Putinova pomoć

Samo u poslednjih nekoliko nedelja, tvrde aktivisti, zatvoreno je oko sto organizacija civilnog društva, a iza rešetaka je završilo na desetine članova njihovog osoblja, medijskih radnika, blogera…

U poslednjih godinu dana je uhapšeno na desetine hiljada ljudi zbog učešća na višemesečnim demonstracijama, mnogi od njih su osetili brutalnostpolicije.

Stotine boraca za ljudska prava su žrtve političkog progona, a hiljade njih je bilo prinuđeno da pobegne iz zemlje.

Prema zvaničnim izbornim rezultatima, Lukašenko je prošle godine osvojio šesti mandat, što osporavaju opozicija i zapadne zemlje, tvrdeći da su izbori bili namešteni.

„Devetog avgusta prošle godine trebalo je rutinski da ’prođu’ još jedni predsednički izbori u Belorusiji i da sveodlučujući Aleksandar Lukašenko čvrstom rukom nastavi svoju neprikosovenu vladavinu, započetu nakon jedinih demokratskih izbora održanih u toj zemlji, danas daleke 1994. Nove generacije, stasale „pod stegom“ Lukašenka, ali i žene, činile su glavnu noseću snagu mirnih demonstracija i neverovatno osmišljenih protesta, koje su sve iznenadile, protiv falsifikovanih izbora. Time je režim sateran u ćošak, a na momente je visio o koncu“, kaže za Danas Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

Prema njegovim rečima, „poslednjeg diktatora u Evropi“ spasava obilna pomoć ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Obilna i svestrana pomoć suseda i kolege ruskog predsednika Vladimira Putina, od para do „izvoza“ bezbednosti, slanja ruskih propagandnih timova i novinara, nemerljiva podrška ruske diplomatije na međunarodnoj sceni, spašavaju ’poslednjeg diktatora u Evropi’, kako je još 2003. Lukašenka nazvao američki predsednik Džordž Buš mlađi. Hitno pružena „ruska porcija“ bila je dovoljna da Batko (kako pristalice zovu Lukašenka) otpočne nemilosrdnu kontraofanzivu i obračun sa svim organizacijama i sa svakim pojedincem ko je protiv njegovog režima, stavljajući etiketu da se u zemlji bori protiv domaćih i uvezenih ’ekstremista’ i ’terorista’“, ukazuje naš sagovornik.

Lukašenko je, kako napominje, izgubio razumevanje Evrope, ali on još preti da će je preplaviti migrantima i narkoticima. „Na udaru su naročito susedi Poljska, Ukrajina, Litvanija (primorana je da podiže bodljikavi zid prema Belorusiji da se zaštiti od upada migranata koje Minsk za pare „uvozi“ iz Iraka).“

Bilans jednogodišnjeg previranja u Belorusiji, kaže Đukić, pokazuje da „zemlja sve više tone u krizu – političku, ekonomsku, moralnu, da su podele u društvu nepremostive, da se režim održava oslanjanjući se na Rusiju i silu represije, da je zemlja izolovana i pod sankcijama sa stalnom pretnjom daljeg proširenja, zaoštravanja, produbljivanja“.

Ključno pitanje koje se postavlja, naglašava naš sagovornik, jeste da li će Belorusija sa svojim sadašnjim režimom, protivno želji naroda, rešenje pronaći utapajući se u Rusiju, ili će novi režim poput drugih na postsovjetskom prostranstvu okrenuti leđa Moskvi?

Za godinu dana od izbora 9. avgusta 2020. u zemlji je, podseća sagovornik Danasa, uhapšeno prema podacima UN više od 40.000 građana, u zatvorima se nalazi po raznim izvorima preko 500 političkih zatvorenika, više desetina novinara.

„Najpopularniji portal Tut.by, kao i svi koji nisu po meri režima (isto tako NVO i druge organizacije), zatvoren je, a njegovih 15 novinara našlo se u zatvoru. Izriču se drakonske kazne nepojmljive u današnjem društvu“, dodaje.

Lukašenko najavio odlazak

Rusija i Belorusija žive kao jedna zemlja iako se radi o dve nezavisne države, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na konferenciji za novinare.

„Možda ćemo i biti jedna država, možda ćemo i biti u sastavu Rusije ili će Rusija biti u sastavu Belorusije – ko zna kako će se stvari razvijati. Međutim, sada govorimo da treba uništiti belorusku državu… Svaka integracija je moguća i bez gubitka suvereniteta“, zaključio je Lukašenko, prenosi Sputnjik.

Lukašenko je saopštio da će „vrlo brzo“ napustiti svoju funkciju. „Nemojte nagađati kada će otići Lukašenko. Vrlo brzo“, rekao je Lukašenko.
Izjavio je da njegova vlada nije imala ništa sa smrću opozicionog aktiviste Vitalija Šisova, koji je prošle nedelje pronađen obešen u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.

„Ko je bio on za Belorusiju i za mene? Bio je niko za nas“, rekao je Lukašenko na brifingu u Minsku, preneo je Rojters.