Predsednik Mađarske odbija da podnese ostavku, a već se spominju imena njegovog naslednika

Mađar je bio dao rok do 31. maja da Suljok i ostali dobrovoljno napuste funkcije, ali to niko od njih nije učinio.

Predsednik Mađarske je jasno stavio do znanja da neće podneti ostavku. Zbog planiranih izmena Ustava koje bi omogućile njegovu smenu, obratio se i Venecijanskoj komisiji.

To telo u hitnom postupku razmatra nastalu ustavnopravnu situaciju. Povodom toga, Peter Barandi, bivši ministar pravde, je za list Nepsava izjavio da bi, po njegovom mišljenju, buduće mišljenje Komisije trebalo uzeti u obzir, čak i ako prethodna vlada tokom 16 godina uglavnom nije postupala na taj način.

Povod je bio to što su se nedavno pojavili zanimljivi izveštaji Centra za istraživanje javnog mnjenja „21 Kutatóközpont” koje je još prošle nedelje sprovelo veoma široku anketu o kandidatima za predsednika države.

U istraživanju javnog mnjenja, pored imena Petera Barandija, našla su se i imena Anite Orban, Lasla Krasnahorkaija, Petera Marki-Zaja, Pala Zavade, Petera Rone, Vilmoša Čanjija, Gabora Tereka i Alberta-Lasla Barabašija.

Štaviše, pomalo iznenađujuće, ispitivana je i prepoznatljivost i podobnost osoba kao što su Andraš Šifer, Zoltan Pokorni i Janoš Martonji.

Direktor instituta, Danijel Rona, potvrdio je za Nepsava da je reč o stvarnom istraživanju koje je njihov Centar sproveo. Međutim, pozivajući se na tržišna i ugovorna pravila, nije želeo da otkrije ko je naručio istraživanje.

Nepsava je poslala upit i vladajućoj stranci Tisa i Kabinetu predsednika vlade o tome da li prate ko bi mogao da nasledi Tamaša Suljoka na mestu predsednika države ali do objavljivanja ovog članka nisu dobili odgovor.

Peter Barandi je otkrio da je čuo za istraživanje, jer su mu, kako kaže, „poznanici rekli za njega“, ali je odlučno demantovao da je o toj temi ili o funkciji predsednika republike razgovarao sa političarima iz Tise.

On, međutim, veruje da će pravnici rezultate prolećnih izbora tumačiti kao smenu sistema, a ne samo kao promenu vlade i od toga zavisi i spor oko smene predsednika države.

Barandi je izneo i druge pravne argumente u vezi sa ustavnom smenom Suljoka.

„Važeći Osnovni zakon u članu C, stav 2, propisuje da je protiv monopola vlasti svako ne samo ovlašćen, već i obavezan da preduzme sve zakonske mere. Ove zakonske mere su nakon dvotrećinske izborne pobede date u ruke te vlasti, što znači da ona ne samo da sme, već je i dužna da ih koristi“, smatra bivši ministar pravde.

Dakle, nastavio je Barandi, pošto se Suljok nijednom nije oglasio, na primer, protiv vladavine prethodnog režima uredbama ili takozvanog zakona o zaštiti dece, on nije ispunio tu obavezu.

„Ako treba ukloniti ruševine koje su bile stubovi monopola vlasti, onda to uključuje i smenu osoba koje su postavljene da obezbede takvu vlast“, zaključio je Peter Barandi.