Probosanske stranke za hitno reduciranje Doma naroda

Pitanje Izbornog zakona, ali i Ustava BIH i njihovih manjkavosti posebno je aktuelizovano nakon nekoliko presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, a u poslednjoj godini međunarodna zajednica odlučila da da svoj aktivniji doprinos postizanju dogovora.

Međutim, stavovi političkih partija dijametralno se razlikuju te su međunarodni posrednici u pregovorima krajem prošle godine otkazali dolazak u Sarajevo jer nije bilo pomaka u pregovorima, podsećaju sarajevski mediji.

Dok predstavnici stranka opozicije iz Federacije BiH, u čemu ih podržavaju i predstavnici opozicionih stranka iz bh. entiteta Republika Srpska, insistiraju na uvođenju kriterijuma kojima će se osigurati fer i pošteni izbori i onemogućiti izborne krađe, lideri vladajućih stranaka insistiraju na izmenama koje se tiču izbora tročlanog Predsedništva i funkcionisanja Doma naroda Federalnog parlamenta, piše slobodnabosna.ba.

Reduciranje ovlašćenja Doma naroda Federacije ključno je za Stranku demokratske akcije (SDA) čiji je stav da Dom naroda više ne bi trebao potvrđivati sve zakone koje usvoji Predstavnički dom, ali bi klubovi naroda imali pravo na zakone koje Predstavnički dom donese pokrenuti pitanje vitalnog interesa.

Kako je za Fenu kazao potpredsednik SDA i poslanik te stranke u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Adil Osmanović, njihov zahtev jeste da Dom naroda FBiH ne može birati više izvršnu vlast i odobravati sve zakone koje usvoji Predstavnički dom.

„Dom naroda bi mogao na neke zakone povući vitalni nacionalni interes u precizno definisanim oblastima poput obrazovanja, kulture i drugo. To je na koncu jasan stav i Venecijanske komisije kao aktera pregovora“, dodao je Osmanović.

“Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu su pravno pitanje. Pitanje izbornog modela za Predsedništvo, na čemu insistira Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH, nije pravno već političko pitanje. Nećete naći nijednu presudu koja problematizuje način izbora ili legitimitet članova Predsedništva. Jedini problem za Strazbur su etnički prefiksi“, kaže Osmanović.

Ako HDZ želi da se pored presuda razgovara i o drugim temama, na primer o indirektnom izbornom modelu, onda je prije toga neophodno umanjiti ovlasti Doma naroda Federacije BiH, precizirao je Osmanović.

Da je najveće mesto blokade u funkcionisanju Federacije BiH upravo Dom naroda slaže se i Demokratska fronta (DF), a profesor ustavnog prava i poslanik te stranke u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Zlatan Begić za Fenu naglašava da se DF uvek zalaže za doslednu implementaciju svih odluka Evropskog suda za ljudska prava.

„Zalažemo se za implementaciju onoga što nalaže Evropska konvencija i njeni protokoli kao ratificirani pravni akti koji imaju nadustavnu snagu u BiH. Činom ratifikacije tih akata uspostavljena je obaveza da BiH svoj celokupan pravni poredak usaglasi s tim aktima“, pojašnjava Begić.

U tom kontekstu bi trebalo otvoriti i širu priču oko ustavne reforme, a vezano za nejednakost glasa u vezi s entitetskim glasanjem na državnom nivou, ali i u vezi s pozicijom Doma naroda PSBiH te Doma naroda Federalnog parlamenta. Naglašava da su to demokratski standardi koji se moraju implementirati.

„Imamo nedemokratski način odlučivanja upravo zahvaljujući domovima naroda jer se oni pojavljuju kao svojevrsni tutori nad predstavničkim domovima koje su birali građani. Logično bi bilo da domovi naroda razmatraju samo ona pitanja koja se tiču vitalnog nacionalnog interesa, a nije teško odrediti koja su to pitanja“, podvukao je Begić, dodajući da je sada na snazi klasična zloupotreba tih mehanizama u procesu odlučivanja.

Ipak, za njega je apsurdno u situaciji otvorenog narušavanja ustavnog poretka BiH i Dejtonskog mirovnog sporazuma koje sprovodi lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i član Predsedništva BiH Milorad Dodik da međunarodni posrednici dolaze da razgovaraju o izmenama izbornog zakonodavstva.

“Međunarodna zajednica morala bi da obrati pažnju na antiustavne akte koje čine institucije Republike Srpske i poduzeti adekvatne mjere za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma”, podvukao je Begić.

Stranke okupljene u Hrvatski narodni sabor (HNS) prosledile su međunarodnim posrednicima rešenja od kojih neće odstupiti, a za sredinu februara najavljuju i zasedanje Sabora ako pregovori ne urode plodom.

Predsednik HDZ-a 1990 Ilija Cvitanović uoči dolaska međunarodnih posrednika kaže da je vrlo važno odblokirati procese u BiH a naročito u Federaciji BiH.

„Zalažemo se za legitimno predstavljanje, konstitutivnost i omogućavanje svim građanima BiH da se mogu kandidovati, a biće izabrani oni za koje građani budu glasali. Takođe, Hrvati moraju imati mogućnost da biraju svog člana Predsedništva kao i svi ostali konstitutivni narodi i neprihvatljivo je da jedan naroda bira dva člana Predsedništva BiH. Nije nam prihvatljivo ni brisanje nacionalnih odrednica“, kaže Cvitanović.

Za njih je potpuno neprihvatljivo reduciranje nadležnosti Doma naroda te Cvitanović smatra da ubacivanje tog segmenta izmena u ovom trenutku ima za cilj da se ne dođe do dogovora te da se izbori i ove godine raspišu po istim pravilima.

Oni koji se zalažu za reduciranje nadležnosti Doma naroda FBiH, posebno naglašavaju činjenicu da trenutno 37 zakona čeka na potvrđivanje u Domu naroda, zaustavljeno je i imenovanje Federalne vlade, predsednika i potpredsednika Federacije BiH, kao i sudija Ustavnog suda.