Saudijska Arabija unosi nemir među muslimane na Balkanu 1Foto: FoNet/ AP

Prvo je premijer Bugarske Bojko Borisov, već pred početak samog samita, pomenuo Saudijsku Arabiju među državama koje na štetu evropskog, šire svoj uticaj u regionu.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je kao jedan od tri glavna problema balkanskih država naveo povratak džihadista, koji se vraćaju u rodna mesta, posle borbi u džihadističkim redovima u Siriji i Iraku. Tajani je precizirao da je ovaj problem najizraženiji na Kosovu, ali Kosovo nije jedini region Balkana koji zabrinjava u tom smislu. „Podržavamo umereni islam u BiH, ali u zemlju ulazi i veliki broj džihadista“, precizirao je šef evropskih parlamentaraca.

Kada se izjave Borisova i Tajanija sagledaju kao celina, iako se odnose na dva različita problema, nekako iz te jednačine izranjaju obrisi moćne zalivske monarhije, Saudijske Arabije, koja unosi nemir među balkanske muslimane.

Značajnija reakcija u evropskim institucijama na spoljne uticaje na Balkanu pokrenuta je nakon događaja u Ukrajini, ali je tek 2017. dobila oblik i to u dva dokumenta. Jedno je izveštaj Evropskog instituta za strateške studije, koji je razmatrao spoljne uticaje na Balkanu u celini iz avgusta 2017. Pored EU, tu su se našli SAD, NATO, Kina, Rusija, Turska i zalivske zemlje. Drugi je veoma kratak izveštaj Evropskog parlamenta (EP), na svega dve strane, iz novembra 2017. Reč je o podsetniku za rad EP, pod naslovom „Saudijska Arabija na Zapadnom Balkanu“ u kome se formulišu osnovne ocene i daju polazne informacije o saudijskim aktivnostima. U samom dokumentu stoji napomena da se on ne može smatrati zvaničnim stavom parlamenta.

Dok se u izveštaju Instituta za strateške studije uticaj zalivskih zemalja i Turske ocenjuje neutralno „ni kao pozitivan, ni negativan“, priručnik ima značajno oštrije naglaske na negativnim aspektima. U njemu se ocenjuje da su zalivske zemlje, zajedno s drugim spoljnim akterima, ojačale „profil“ na Zapadnom Balkanu. Dok su ostale zemlje svoje delovanje usmerile na biznis, Saudijska Arabija izdvaja se po tome što je definisala „ideološki pristup“. Od rata u Bosni, kada je obezbedila značajnu pomoć za muslimanske ciljeve, ostala je u regionu „kako bi proširila svoj uticaj, namećući striktniju interpretaciju islama, koja postepeno hvala tamo korene“, ocenjuje se u materijalu. Potrošila je „stotine miliona evra za muslimane, mobilišući islamske borce iz celog sveta“, ali najviše joj je zamereno što je posle rata finansirala džamije i škole koje šire vehabizam.

„Širenje konzervativnih formi islama, veruje se, jedan je od razloga što se veliki broj boraca iz regiona pridružio Islamskoj državi, tačnije njih oko 900. Prema brojnim studijama to je uzrokovalo bezbednosne pretnje i dodatnu radikalizaciju dela stanovništva, netoleranciju prema drugim verama i nacijama, što je jedna od najvećih pretnji po celu Evropu“, navedeno je u izveštaju.

Investicije iz Saudijske Arabije sagledane su i u ovom kontekstu, a one većinom idu u BiH, „još od pojave Mladih muslimana i Islamske deklaracije Alije Izetbegovića, nakon koje se dogodila agresija na BiH i dolazak mudžahedinskih brigada u BiH“. Saudijskoj Arabiji se prebacuje da je ulagala novac u „vahabijske centre“ za versku indoktrinaciju, „dok druge islamske zemlje koje su ulagale humanitarnu pomoć za BiH, kao što je Turska, nisu učestvovale u formiranju bilo kakvih ideoloških centara“, navedeno je u ovom izveštaju.

Sve ovo, bilo je, čini se, osnov da evropski zvaničnici i bugarski predsednik formulišu svoju ocenu o uticaju zalivskih država na Balkanu, a među njima posebno Saudijske Arabije. Arapski svet, međutim, poslednjih godina nalazi se u fazi snažnih pokreta i velikih promena, čiji izraz je jednim delom i prodor na Balkan, ako može tako da se nazove. One su dovele do podele arapskog uticaja na Balkanu koja može ovako da se predstavi: Srbija i Crna Gora sarađuju sa Emiratima, Katar sa Hrvatskom, a BiH sa Saudijskom Arabijom.

„Arapsko proleće“ i događaji koji su usledili, uveliko su izmenili stanje na Bliskom istoku i u arapskim zemljama. Sukobi su pojačali osećanje straha. Iz njih je nastao nagon za sigurnim pribežištem, koji je u ključnim aspektima kreirao izbegličku krizu i njen talas ka Evropi 2015. Ti događaji imaju veliku ulogu u novoj percepciji Balkana u arapskom i islamskom svetu.

Egzistencijalna opasnost pored seobe ljudi, podstakla je i seobu kapitala. Do pobede „političkog islama“ od 2011. do 2013. u nekoliko arapskih država, samo su retki avanturisti iz arapskog sveta razmišljali da se upuste u investicije na Balkanu. Od tada, trend je promenjen, pa je do ranijeg „ideološkog pristupa“, na koji ukazuje materijal Evropskog parlamenta, poslovni trend postao izrazitiji i snažniji. Arapske zemlje najavljivale su mega investicije od više milijardi dolara, koje su u kulturnom smislu, dosta neobične za naše podneblje, pa su otuda bile predmet sumnjičenja suseda i okoline. Takva su naselja zatvorenog tipa u BiH, koja su građena po obrascu iz arapskih i zalivskih zemalja.

Prema podacima Centralne banke BiH, od 2005. do 2015, arapski investitori uložili su u tu zemlju 501,6 miliona konvertibilnih maraka. Najveći investitor bila je Saudijska Arabija sa uloženih više od 200 miliona KM, a značajne investicije stigle su iz Bahreina, Kuvajta, UAE, Libije, Sirije i Egipta.

Na osnovu podataka za prvih devet meseci 2016. registrovane su investicije iz Kuvajta – 16 miliona KM, Saudijske Arabije – 19,4 miliona i Ujedinjenih Arapskih Emirata – 20,1 milion, a najviše se ulaže u nekretnine.

Sve to nije nimalo uporedivo, recimo, sa transakcijama koje je obavio Katar kupujući gotovo sve vrednije nekretnine oko Ajfelove kule u Parizu i pola Avenije Foš ili što investicije Saudijske Arabije u Veliku Britaniju premašuju 100 milijardi dolara. Arapske države i dalje najradije investiraju u Tursku, pa su prošle godine one iznosile preko 50 milijardi dolara.

Saradnja nema isključivo istokonfesionalnu dimenziju. U njoj učestvuju i Srbi kao i ministri vlade Srbije. Prošle godine je zajednička delegacija BiH i Srbije posetila Rijad, a kraljevini je predloženo da finansira zajedničke infrastrukturne projekte BiH i Srbije. Ministra Rasima LJajića primio je i kralj Salman, što je izuzetak u saudijskom strogom protokolu koji se drži istovetnosti ranga u susretima. Saudijska verska komponenta od početka ove godine nalazi se pod snažnim pritiscima promena, iako se još ne može reći kako će se okončati reformski pokušaj princa prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.

Na kraju, ako i ima opasnosti u „borbi za duše balkanskih muslimana“, onda treba uzeti kao upozorenje reči bugarskog premijera, Bojka Borisova, koje ilustruju odnos EU prema Zapadnom Balkanu: „Ako mi nismo spremni da im pomognemo da uđu u EU, ne treba da se čudimo zašto jačaju uticaj SAD, Rusije i Saudijske Arabije, i zašto mogu da budu veći od evropskog“.