Šta piše u crnogorskoj Rezoluciji o Srebrenici?

Za rezoluciju glasali su poslanici opozicije – Demokratska partija socijalista na čijem je čelu predsednik Crne Gore Milo Đukanović, Socijaldemokratska partija, Socijaldemokrate, Bošnjačka i albanske nacionalne stranke, kao i poslanici vladajućeg Građanskog pokreta URA i Demokratske Crne Gore.

Protiv je bilo 19 poslanika, a uzdržano sedam. Ti poslanici su deo koalicije koju predvodi vladajući Demokratski front.

Rezoluciju o Srebrenici predložila je Bošnjačka stranka, uz podršku grupe opozicionih poslanika.

Prema rečima jednog od predlagača Rezolucije, poslanika Bošnjačke stranke Ervina Ibrahimovića, cilj tog dokumenta je demokratizacija crnogorskog društva i pomirenje u regionu, da se zabrani javno negiranje genocida u Srebrenici, kao i da se prenese poruka da Rezolucija nije uperena ni protiv jednog naroda.

Ibrahimović je ukazao da su se kao predlagači trudili da usvoje konstruktivne predloge i amandmane.

„Predlog ove Rezolucije je svrha pomirenja u Crnoj Gori“, poručio je Ibrahimović.

Radio Slobodna Evropa na svom sajtu podseća se Rezolucijom Skupština Crne Gore potvrđuje da je u Srebrenici počinjen genocid u julu 1995. godine, u kojem je stradalo preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.

Skupština Crne Gore rezolucijom osuđuje izjave, postupke i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da se u Srebrenici desio genocid, a 11. jul se proglašava Danom sećanja na žrtve Srebrenice.

„Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se rešenost države Crne Gore da u budućnosti spriječi genocid i druge ozbiljne zločine“, stoji u Rezoluciji.