Nedavno istraživanje o stavovima 100 arapskih lidera, koje je sprovela Karnegi zadužbina za međunarodni mir otkrio je konsenzus o tome šta je zapravo u osnovi mnogih problema u regionu: nedostatak dobrog upravljanja državama. Zaista, oni koji su anketirani istakli su da je zbog toga došlo do domaćih problema – autoritarnosti, korupcije, zastarelog sistema i nezaposlenosti – više nego što su to proizveli regionalni problemi, uključujući pretnje samoproglašene islamske države ISIS ili mešanja regionalnih „teškaša“ ili spoljnih sila.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Ovo nije nova informacija. Arapsko proleće dovelo je u prvi plan neadekvatnost zastarelih društvenih ugovora u regionu u svetlu trenutnih političkih i ekonomskih izazova. Ipak, arapske vlade još uvek izgleda nisu shvatile poruku. Pet godina nakon što su pobune izbile, arapski građani imaju mali – u nekim slučajevima, čak i još manji – glas u vođenju poslova svojih zemalja. Osim toga, zavise od ekonomija koje nisu u stanju da stvore dovoljno radnih mesta mladoj, obrazovanoj populaciji. I suočavaju se sa alarmantnim odsustvom vladavine prava, što ih ostavlja bez garancije da će biti tretirani jednako, bez obzira na pol, etničko poreklo ili religiju.
Ali loše upravljanje državama danas ne znači da je arapski svet osuđen na propast. Tunis služi kao svetionik nade. Nakon revolucije 2011. Tunis je vodio sporazumni, inkluzivni proces razvoja novog društvenog ugovora, koji podržava sva individualna i kolektivna prava svojih građana. Dok se Tunis i dalje suočava sa ozbiljnim ekonomskim i bezbednosnim problemima, nacionalni dijalog koji je država preduzela je ključni, prvi korak ka njihovom rešavanju. Druga arapska društva sada moraju da preduzmu slične dijaloge, s krajnjim ciljem da se stvore ekonomije i institucije koje zadovoljavaju potrebe njihovog stanovništva.
Istorija nas je naučila da takvi transformacioni procesi zahtevaju vreme. Dugo potisnute ideje i energije, oslobođene događajima poput Arapskog proleća, moraju da sazreju pre nego što ispune svoj pun efekat na društvo. Podsetimo na ustanke u Evropi 1848. u kojima su građani protestovali protiv autoritarnih, feudalnih sistema i nedostatka ekonomskih mogućnosti. Do kraja te godine, snage statusa kvo su uspele da povrate uzde vlasti.
Ali nešto se ipak promenilo. Tabui su razbijeni, a tokom narednih decenija, tehnološki napredak omogućio je širenje novih ideja. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je feudalizam počeo da se raspada; liberalne i demokratske vrednosti dobile su vetar u leđa; ženama su obezbeđena veća prava; i pojavili su se ekonomski sistemi, koji su povećali produktivnost, dostigli visoke stope rasta i poboljšali životni standard.
Sličan proces se postepeno odvija u arapskom svetu, sa građanima (posebno mladim ljudima) koji nemaju poverenja u vlade i traže alternativne izvore informacija i nove načine da ekonomski prežive. Ova promena je uglavnom prošla nezapaženo od strane vlada, što je odraz toga koliko su isključeni od svojih naroda. Ali uskoro će to biti nemoguće ignorisati.
Sve ovo dolazi u vreme dok je još jedan važan događaj toku: zbog oštrog pada cena energenata tokom poslednje dve godine, naftni sistemi se brzo smanjuju. Posebno je Saudijska Arabija je primorana da pređe ka ekonomskom modelu koji naglašava ulaganja i produktivnost kao glavne pokretače ekonomskog rasta. Druge zemlje u regionu će morati da slede ovaj primer i reformišu svoje ekonomske sisteme ili će se suočiti sa besom svojih nezadovoljnih građana.
Jedan važan element ekonomsko-reformskih strategija biće tehnologija. Već 240 miliona Arapa – uglavnom mladih ljudi – imaju pristup internetu putem mobilnih telefona; do 2020. procenjuje se da će sva arapska omladina biti povezana. Tehnologija podržava osnivanje i deljenje znanja, i to u regionu koji je istorijski zadocneo u ovoj oblasti.
Ovo ne znači da je tehnologija lek za region. Uostalom, ISIS takođe koristi tehnologiju, ali na čudan način: za širenje propagande i regrutovanja novih članova. Ali tehnologija može da ubrza socijalni i ekonomski napredak arapskog sveta, a da zemlje izgrade moderan institucionalni okvir koji bi ga podržavao.
Danas se nijedna zemlja ne može razvijati bez efikasnih i kredibilnih institucija, uspostavljanja smislenog sistema političke kontrole i balansa, i širenja kontrole nad odlučivanjem. Ovi elementi su od vitalnog značaja i omogućuju zemljama da ponude svojim građanima adekvatan kvalitet života. U neko vreme, imaće ih i arapski svet. Dok je međunarodna zajednica fokusirana na ISIS ili iransku destruktivnu ulogu na Bliskom istoku, većina Arapa je fokusirana na poboljšanje svojih života. NJihove vlade treba da ih u tome ohrabre.
Autor je bivši jordanski ministar spojnih poslova i zamenik premijera. NJegova najnovija knjiga je „Drugo arapsko buđenje: I bitka za pluralizam“.
Copyright: Project Syndicate/Mohammed Bin Rashid Global Initiatives, 2016. www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
