Učestvuju tri srpske stranke i grupa birača

U XII izbornoj jedinici za nacionalne manjine kandidate su predložile Naša stranka, Srpska pravedna stranka i Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) kao i grupa birača koja samostalno kandiduje dogradonačelnike Ogulina i Vukovara Sinišu Ljubojevića i Srđana Milakovića, bivše članove SDSS-a.

Zbog ove samostalne kandidature Ljubojević i Milaković su isključeni iz te stranke uz uzajamne optužbe. Milaković je stranačko rukovodstvo SDSS-a optužio da sav stranački politički profit vuče u Zagreb zanemarujući krajeve gde živi najviše Srba, dok je predsednik SDSS Vojislav Stanimirović Ljubojevića i Milakovića optužio da su se na samostalnu kandidaturu odlučili jer u stranci nisu mogli da proguraju svoje „lične interese i ambicije“. Ljubojeviću i Milakoviću pridružio se i ceo Izvršni odbor SDSS u opštini Vojnić, koje je Stanimirović optužio da su u to stranačko telo i izabrani kao Ljubojevićevi poslušnici. Samostalna demokratska srpska stranka je najveća politička stranka srpske manjine u Hrvatskoj i Stanimirović je izjavio da potez Ljubojevića, Milakovića i Vojnićana „neće imati nikakvog uticaja, SDSS će opet imati tri zastupnika“.

Na izborima za mesto u Hrvatskom saboru, koji trenutno broji 151 poslanika, kandidaturu je podnelo 166 stranaka (97), koalicija (64) i nezavisnih lista (pet), što je značajno smanjenje u odnosu na izbore 2011. godine kad ih je ukupno bilo čak 313. Smanjen je i ukupan broj poslaničkih kandidata sa 4.359, koliko ih je bilo na izborima 2011. godine na 2.311 ove godine. Među kandidatima je povećan udeo žena sa 34,95 na izborima 2011. godine na 41,41 na izborima koji će biti održani u nedelju. Prosečan kandidat se podmladio i star je 46,2 godine u odnosu na 46,5 godina koliko je bio star 2011. Najmlađi kandidat ima 18 godina (Živi zid), a najstariji 95 (Socijalistička radnička partija Hrvatske).

U Hrvatskoj je prvi put uvedeno i preferencijalno glasanje, tako da će birači imati pravo da daju svoj glas ne samo stranci ili koaliciji nego da zaokruže i ime koje uživa najviše njihovog poverenja.

Računa se da će ishod predizbornog i izbornog okršaja dve dominantne koalicije, koje učestvuju na izborima – Domoljubna koalicija okupljena oko Hrvatske demokratske zajednice i koalicija Hrvatska raste okupljena oko Socijaldemokratske stranke Hrvatske – biti veoma tesan te da će manje stranke odlučiti ko će formirati vladu. Najpopularniji političar Hrvatske, njena predsednica Kolinda Grabar Kitarović, brzo je poklopljena u svom uverenju da joj u pogledu određivanja mandatara za sastav nove vlade pripada više prava na kreativnost nego što inače hrvatski Ustav i zakoni dozvoljavaju. Pa je brzo prevladalo očekivanje da će mandat za sastav nove hrvatske vlade dobiti onaj ko pruži uverljive dokaze da je obezbedio poslaničku većinu u Hrvatskom saboru, kako je i propisano.

Zaklinjanje u domoljublje

Predizbornom kampanjom dominira zaklinjanje u domoljublje, kome nije odolela gotovo nijedna stranka, a koje je kulminiralo skandaloznim egzercirom Slavonske sokolske garde odevene u crne košulje, koju je pred ove izbore oformio Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje. Taj skandal nije naišao na odgovarajuće zgražanje ni javnosti ni političkih stranaka pri čemu je mlaka reakcija Socijaldemokatske stranke Hrvatske isto toliko iznenađenje koliko i predizborna odlučnost HDZ da sa tim „crnokošuljašima“ ne ide u postizborne koalicije.