Veliki brat i robovorkeri protiv radnika i sindikata

Naime, ako se u ovdašnjim fabrikama instalira još više robota nego sada, koji npr. u auto-industriji koštaju samo 35.000 evra, a radnik istu firmu košta godišnje 60.000 evra, jasno je da će, hteli – ne hteli, nestati mnoga tradicionalna radna mesta. Radničke organizacije i stranku koja ih podržava, Socijaldemokratsku partiju (SPD), još više plaši digitalni “Veliki brat” u oblasti nadzora i kontrole radnika, pa se maksimalno trude da predlozima zakona i novih propisa ograniče orvelovske tendencije, ali sa porukom da ne žele da uspore razvoj koji umnogome zavisi od primene digitalizacije.

– U sferi rada, nadzor i kontrola su odavno prevazišli uzor iz Orvelove “1984”, a tu je najvažnije kako se prema tome odnose društvo i država, rekao je srpskim sindikalcima u Lajpcigu Holger Man (SPD), poslanik parlamenta savezne pokrajine Saksonija i potpredsednik odbora za digitalizaciju. – Ove promene uzrokovale su čitav niz pravnih pitanja i kontrolnih procedura koje se moraju primeniti i hitno uvoditi u praksu. Naravno, od demokratskog kapaciteta i javnog mnjenja u svakoj državi zavisi i nivo zaštite i supervizije “kontrolora” i onih tehnologija koje ugrožavaju sferu rada i svakog pojedinca u vreme četvrte tehnološke revolucije, koju mi ovde nazivamo “Industrija 4.0”.

VRLI NOVI SVET

Zbog toga su nemački krovni sindikat DGB, kao i njegove članice, poput najbrojnijih IG metal  i Ver.di spremili svoju kontrastrategiju “Rad 4.0” i uz podršku SPD sačinili Belu knjigu koju zapravo čine dileme, odgovori i predlozi za prevazilaženje nastalih i očekivanih problema.

– U Nemačkoj će prema analizama jedne poznate konsultantske kuće u sledećih deset godina biti ugroženo osam miliona radnih mesta. To podrazumeva ne samo otkaze, već i neophodnu prekvalifikaciju i fleksibilizaciju radnih vremena. Praktično, po tim analizama svako četvrto stalno radno mesto u našoj zemlji je u toj “digitalnoj” opasnosti, kaže Volfgang Luterbah iz predsedništva DGB-a.

Prema njegovom mišljenju, najviše će biti ugroženi radnici u automobilskoj industriji, zatim u upravljanju i menadžmentu, saobraćaju i trgovini, kao i u građevinarstvu, a ukoliko se ostvare najcrnje prognoze da nestane tih osam miliona radnih mesta, to će državu koštati oko 80 milijardi evra koje će morati da idu u socijalna davanja, i što je još gore, državna kasa će biti praznija  za čitavih 170 milijardi evra zbog manje poreza i davanja od plata. Optimističkije prognoze da će se nadomestiti veći broj radnih mesta, pre svega dokvalifikacijom i novim zanimanjima, mogu od se ostvare jedino ako država, sindikati i obrazovni sistem uspeju da prate novu tehnološku revoluciju i ako se konačno počne sprovoditi u delo neka vrsta oporezivanja za uvođenje robota i digitalnih platformi koje poslodavcima donose ekstraprofit.

U suprotnom i radnici će postepeno postajati nosioci digitalnih platformi, a taj “Vrli novi svet”  već se naslućuje. Tako je, na primer, nedavno četrdesetak radnika u jednoj kompaniji pristalo da im ugrade potkožne informatičke čipove, a ako se tako nastavi, možda ih uskoro niko neće ni pitati da li su spremni da budu dobrovoljni “robovorkeri”, već će to biti ugovorna obaveza. Naime, u Nemačkoj inače veoma strog Zakon o zaštiti ličnih podataka se ne primenjuju u sferi radnih odnosa, pa će sindikati i društvo morati da pritisnu donosioce političkih odluka da donesu poseban zakon, a na globalnom nivou Međunarodna organizacija rada (MOR) se prihvatila Milenijumske inicijative u radnim odnosima, koja bi trebalo da ponudi osnove i smernice za nove izazove.

Iako nemački sindikalne vođe i aktivisti znaju da kod njih u budžetima na svim nivoima vlasti ima suficita, pitanje je kako taj novac treba upotrebiti ili ga još obogatiti pomenutim robotsko-digitalnim porezom. Da li je i koliko uputno menjati obrazovni sistem, da li će prekvalifikacijama i radom od kuće biti moguće nekako nadomestiti izgubljena radna mesta, hoće li i koliko novi poslovi biti dehumanizovani, i koliko u svemu tome mogu odgovoriti saveti zaposlenih kada se budu pravili novi kolektivni ugovori?

IZMEĐU DIGITALNOG ČEKIĆA I NAKOVNJA

Po mišljenju Bernda Gintera, predsednika lajpciškog odbora DGB-a, osnovno je da u svemu tome bude u centru pažnje čovek, a na sindikatima i članovima saveta zaposlenih u firmama i institucijama je velika odgovornost, pa bi u tom smislu i srpske kolege trebalo već da se uhvate ukoštac sa novim tehnološko-radnim izazovima. Jer inovacije same po sebi nisu ni loše ni dobre, već im konotaciju daje zajednica kroz njihovu primenu, kontrolu negativnih efekata i kroz novi sistem kolektivnih ugovora. 

Primer takvog odnosa već su iskusili zaposleni u BMW-u, odnosno u njegovoj najmodernijoj fabrici blizu Lajpciga, gde se proizvode i modeli sa pogonom na električne baterije. Savet zaposlenih u fabrici čine 33 članova i zastupaju više od 5.500 radnika. Počev od 2004, iako je kompanija ovde podigla pogon i zbog očekivanih nižih troškova rada, savet se borio i izdejstvovao da se i u najistočnijoj filijali usvoje kolektivni ugovori kao na nivou cele zemlje. Kasnije je na ofanzivu “rada na lizing” preko agencija odgovoreno “kontraofanzivom” – da radni sati budu plaćani barem približno isto, što je i dostignuto. S druge strane, savezna vlada je posle pritisaka sindikata pristala da se ovakav vid radnog angažovanja ograniči na 18 meseci, pa je skoro 2.000 lizing radnika zaposleno za stalno.

– Sada je najveći problem taj da se zbog najnovijih automatizacija za nove modele smanjuje potreba za više stotina radnika, kaže Jens Keler, predsednik saveta zaposlenih u lajpciškom BMW-u. – Na nivou saveta zaposlenih kompanije i u IG metalu smo se dogovorili da se sprovede pritisak da se izgubljena radna mesta nadomeste na drugim pozicijama, ali dokle će tako moći nije poznato. Ne želimo da firma izgubi tržišnu i tehnološku utakmicu, jer smo svesni da će tako biti još više otkaza, pa se trudimo da kroz razumne kompromise izvojujemo ovu borbu, pre svega u oblasti dokvalifikacija i prekvalifikacija i izmena u dualnom sistemu obrazovanja.

I dok su radnici u automobilskoj industriji oguglali u borbi za svoja rana mesta koja već par decenija ugrožavaju roboti i novi načini proizvodnje, zaposleni u javnim delatnostima, kao što je to slučaj u zdravstvu, imaju drugačiji problem. Naime, ovde je u toj oblasti konstantni manjak radne snage, pogotovo srednjeg i nižeg nivoa, pa IT i digitalizacija služi pre svega da se rad učini efikasnijim, bržim i kvalitetnijim. 

BEZ “ŠPIJUNIRANJA”

– Da negovatelje i medicinske tehničare ne mogu da zamene automati, to je još dugo sigurno, ali postoji čitav niz procedura i delatnosti u kojima se uspešno menja ljudska radna snaga i pamet, kaže šef IT tima u klinici Sveti Georg u Lajpcigu. – Primenjujemo jedinstveni softversko-aplikacioni sistem kojim se izbegava brdo papirologije, a istovremeno se sve što se uradi na klinici maksimalno brzo razmenjuje i memoriše, tako da se pregledi i terapije mnogo bolje zakazuju i sprovode. Tim od 27 članova brine o tom sistemu koji pokriva rad 1.900 lekara i negovatelja, ali i o značajnoj logistici poput transporta. Naravno, pri svemu tome moramo da pazimo na strogo zakonodavstvo kada je reč o zaštiti ličnih podataka.

Ovaj stručnjak ilustruje nove mogućnosti mobilnom platformom za vizitu bolesnicima, koja praktično prepolovljuje aktivnosti lekara u ovom delu posla. To se čini i sistemom pregleda raznih snimaka, u kojem lekari ne moraju da kucaju svoje konačne i dopunske nalaze, niti da angažuju sekretarice, već se sve to lepo diktiranjem prenosi u digitalno-slovni zapis i zatim prosleđuje i pohranjuje gde treba.

Lajpciški javni saobraćaj je tek pred izazovima ove vrste, jer se u ovom gradu koji ima najveći priraštaj stanovništva u Nemačkoj mora pojačati javni transport, a opet imaju problem sa nedostajućom radnom snagom. U ovom preduzeću su zbog toga rešili da svim vozačima dodele tablet računare i da ih povežu u sistem sa dispečerskim centrom, čime se takođe izbegava papirologija i doprinosi efikasnosti. Zanimljivo je da su zaposleni dobili mogućnost da ove uređaje nose kući, a uprava van radnog vremena nema mogućnost kontrole i “špijuniranja”, čega se ovde sindikati užasavaju, pa je savet zaposlenih u preduzeću  insistirao na tome. 

Detaljno, efikasno i zanimljivo

Studijski boravak u Berlinu i Lajpcigu, koji je bilo organizovan u pravom nemačkom maniru, detaljno i efikasno, ali i veoma zanimljivo, ne bi bio ni blizu uspešan da nije bilo Bojana Lađevca, koordinatora za rad sa sindikatima beogradskog FES-a, i Bernda Gintera, vrhunskog domaćina, savetnika i sindikalnog konsultanta, inače predsednika DGB u Lajpcigu. Njemu i srpskim sindikalcima su pomogli još i Markus Šlimbah, potpredsednik istog tela, Erik Volf i Ines Kuhe, sekretari. Beogradsku delegaciju činili su Dragan Todorović, Svetlana Mančić i Dragana Petković Gajić iz Samostalnog sindikata Srbije, kao i Aleksandar Todić, Marija Martinić i Vesna Bajić iz UGS “Nezavisnost”. Prevoditeljka Ivana Antić je briljirala u prevodu, tako da su i nemački partneri bili zadivljeni.

Veštačka inteligencija i ljudska prava

Nije naodmet podsetiti da je pre pojave Industrije 4.0 (koju karakterišu sve veći upliv digitalizacije i njenih platformi, veštačka inteligencija i smart proizvodnja) vladala “robotička revolucija” i automatizacija nastala krajem šezdesetih godina prošlog veka. Pre nje se gotovo stotinu godina kao veliki tehnološki preokret karakterisala serijska proizvodnja na traci, a još jedan vek ranije mehanizacija nastala posle pronalaska parne mašine. Rad, organizacija rada i radni odnosi, pa sa tim i radnička i sindikalna prava, uvek su bili povezani sa ovim promenama, ali kako se one sve više ubrzavaju, pa su sada sindikata pred velikim izazovom i moraju hitro da deluju, kako reče naš sagovornik Volfgang Luterbah, uvek sa ciljem da mašina i računari ne smeju da budu ispred čoveka i njegovih prava.

Mukotrpno do Bele knjige

Kako je izgledao rad sindikata na ovoj temi uz podršku SPD i fondacije Fridrih Ebert, u Berlinu su govorile Štefani Mozer, referentkinja za sindikate FES-a, i Henrike Alendorf, zadužena za Srbiju i Crnu Goru. Prema anketama, trenutno 30 odsto radnika smatra da su njihova radna mesta u priličnoj meri ugrožena novim tehnološkim trendovima i zbog toga je pokrenut  proces dijaloga i tripartitnih pregovora da radničke organizacije i partije koje ih podržavaju odgovore svojom koncepcijom “Rad 4.0”.

Zbog različitih mišljenja i mogućih strategija počeo je rad na “Beloj knjizi” o tome još 2015. godine i okončan je krajem 2016. U ovom spisu je navedena ključna tačka o kojoj postoje nesporazumi – da se čak 50 odsto radnih mesta gubi sledećih 10-20 godina – ali se navode i druge projekcije. Međutim kaže se i to da bi se za svako radno mesto kojem preti gašenje moralo odgovoriti usavršavanjem i doškolovanjem, kako se to ne bi desilo, zatim da se uvede osiguranje za takvu pojavu nove nezaposlenosti, da se u slučaju fleksibilizacije radnog vremena o tome prvo pitaju radnici i njihovi predstavnici, da se nakon angažovanja s pola radnog vremena, pogotovo žena omogući kasniji puni radni odnos, i da se moraju zaključivati novi tarifni ugovori. Veoma je važna i poruka da se mora onemogućiti dalja prekarizacija radništva, a sve to naravno nije moguće postići bez saodlučivanja i tripartitnih pregovora, što je pokazao i rad na ovoj knjizi “dilema i mogućih rešenja”.