Vučić: Srbija neće biti tampon zona za izbeglice

On je, odgovarajući na pitanje novinara šta će Srbija učiniti ukoliko Nemačka i Austrija zatvore granice za migrante, a Hrvatska postavi ogradu, naglasio da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali neće pristati da bude tampon zona. Uz opasku da je kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti Vučić je rekao da ne očekuje nikakve spektakularne odluke i da je glavno bilo to što su se lideri 13 država duž zapadnobalkanske rute sastali i razmenili mišljenja. Vučić je ponovio da Srbija nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji, ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični. Upitan da li je tražio od Nemačke i Austrije da ne zatvaraju svoje granice za migrante, Vučić je odgovorio: „Na šta bi ličilo da ja tražim od nemačke kancelarke Angele Merkel da primi još milion ili dva miliona migranta kad su Nemačka i Austrija već podnele toliki teret“. Vučić je ranije izjavio da je Srbija spremna da preuzme deo tereta zbrinjavanja izbeglica, iako nije članica Evropske unije, ali da je neophodno pronaći celovito rešenje.“Prihvatićemo kvotu i spremni smo da ponesemo svoj deo tereta“, poručio je srpski premijer.

Kako Danas nezvanično saznaje iz izvora u Briselu sastanak, kojem su osim Srbije, prisustvovali i šefovi država i vlada Nemačke, Austrije, Holandije, Luksemburga, Hrvatske, Mađarske, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije, protekao je u prilično konfuznoj atmosferi u kojoj se nije nazirala jasna strategija rešavanja migrantskog pitanja. Kako saznajemo i insistiranje premijera Bugarske Bojka Borisova da se se utvrde kvote za svaku od država ostalo je bez odjeka. Prema oceni premijera Grčke Aleksisa Ciprasa samit lidera Evropske unije i Balkana ima malo svrhe ukoliko Turska nije uključena. Cipras je kritikovao neke članice EU zbog traženja samo onih rešenja kojima bi izbeglice ostale izvan njihove zemlje, a ne načina za rešavanje krize u celosti, preneo je AP. S druge strane hrvatski premijer Zoran Milanović uputio je kritiku Grčkoj što propušta migrante i ukazao da su oni, kada dođu do Hrvatske, već prošli kroz bar četiri države, dok je slovenački premijer Miro Cerar upozorio da EU preti raspad, ukoliko ne bude postignuta saglasnost o politici prema migrantima.

Najviši funkcioneri Evropske unije založili su se uoči sastanka za zajednički pristup rešavanju migrantske krize i bolju saradnju država duž zapadnobalkanskog izbegličkog puta. „Danas ne možemo da pravimo razliku među članicama i nečlanicama EU jer kriza pogađa ceo kontinent“, rekao je komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han i izrazio nadu da nijedna zemlja neće postati „parking za izbeglice“. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc skrenuo je pažnju na rastući problem ksenofobije i nacionalnog egoizma u Evropi i kritikovao one koji misle da se sa izbeglicama treba obračunavati silom. „Moraćemo da postavimo registracione centre na našim spoljnim granicama“, kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel i dodala da je za to neophodna pomoć Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, evropske pogranične službe Fronteks i Kancelarije EU za podršku azilantima. Predsednik vlade Mađarske Viktor Orban podsetio je da ta država, nakon što je duž granice sa Srbijom i Hrvatskom podigla žicu, više nije na migrantskom putu i da na samitu učestvuje samo kao posmatrač. „Nadam se da će na ovom sastanku biti okončana politika otvorenih vrata i pozivanja migranata da dođu u EU, jer se time krši Šengenski sporazum“, kazao je Orban.