Zvaničnik NATO: BIH ne namećemo odluku o članstvu 1Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ

„Niko ne bi trebalo da ima sumnje oko toga da saveznici snažno podržavaju mandat, operacije, mesto i ulogu Kfora na Kosovu i Zapadnom Balkanu“, rekao je Pščel u intervjuu za Radio slobodna Evropa (RSE).

Govoreći o situaciji u BiH, Pščel je naglasio da NATO ne nameće odluku o članstvu BiH i da je to pitanje na koje će morati da odgovori vlada u Sarajevu i sami gradjani.

„Bosna i Hercegovina je od NATO saveza dobila ponudu i na njoj je da je prihvati ili ne prihvati… Mi ništa ne namećemo, NATO nije deo političkog procesa, mi nismo odgovorni za formiranje vlade… Ono što smo uradili u decembru 2018. i za to smo imali konsenzus unutar NATO, svih 29 saveznika stavilo je na sto ponudu vladi u Sarajevu – ukoliko želite da idete dalje u integraciji u NATO savez, mi želimo da vam predstavimo Godišnji nacionalni program, koji može biti prvi korak ka akcionom planu za članstvo. Ali, to je ponuda. Tako da je na Vladi BiH i na gradjanima da odluče da li to žele“, dodao je.

Upitan šta NATO vidi kao najveću pretnju bezbednosti na Zapadnom Balkanu, Pščel je rekao da u regionu „postoje brojni izazovi poput hibridnih vrsta pretnji, u smislu niza alata koji se koriste – od dezinformacija do pokušaja vršenja malignog uticaja i nelegalnog mešanja u političke procese“.

Prema njegovim rečima, to su sve faktori koji destabilizuju region i to „u kombinaciji sa pretnjama sa kojima se suočavaju drugi regioni i druge države u Evropi, bilo da je reč o terorizmu ili efektima ilegalnih nekontrolisanih migracija“.

Pščel koji je je u Beogradu učestvovao na panelu posvećenom uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, u okviru Sedme nedelje NATO, rekao je da se zalaže za „proaktivan pristup“, umesto da se samo reaguje na ruski uticaj.

„Znamo iz iskustva kada države razviju regionalnu saradnju, kada olakšaju protok ljudi i olakšaju poslove, kada udruže snage u nekom ekonomskom projektu, kada reše teška pitanja, kao što je pitanje imena izmedju Severne Makedonije i Grčke – to su čvrsti temelji. Dobrosusedski odnosi nisu nekakav slogan, to je prava stvar. Reforme su dobre same po sebi, ne zato što dodje neko iz Brisela i kaže da su one dobre. Ukoliko unapredite vladavinu prava, ukoliko imate efikasne načine za borbu protiv korupcije i ojačate demokratske institucije, to je dobro za gradjane i za državu. To otežava posao svima onima spolja koji žele da ostvare negativan uticaj, da pokušaju da podmite, dezinformišu i tako primene loše standarde“, rekao je on.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.