Betovenova deveta na podmetaču za pivo

Bilo je to 17. avgusta 1982. godine kada je u jednoj fabrici blizu Hamburga počela proizvodnja kompakt-diskova. Tadašnje čudo tehnike je sada napunilo 25 godina, a njegova budućnost je već uveliko pod znakom pitanja zbog razvoja IPODA i digitalnog daunlouda.
Prvi štampani CD imao je Štrausovu „Planinsku simfoniju“, i zvuči jednako dobro i kada bi se sada pustio. Novom formatu je trebalo desetak godina pa da tokom 90-ih preuzme primat od kaseta i LP ploča i postane glavni u domenu albuma.
CD i dan-danas donosi najveći profit muzičkoj industriji, ali je njegova ukupna prodaja odavno u padu – tačnije, od početka ove decenije.
Iako nekima izgleda kao da kompakt diskovi postoje odvajkada, kada su kretali „u svet“ u pitanju je zapravo bio riskantan tehnološki poduhvat. Dovesti digitalni zvuk masama zahtevao je pravljenje posebnih čipova za CD plejera, što je bio u tom trenutku najnapredniji delić tehnologije ikada iskorišćen za jedan proizvod namenjen masovnom tržištu, a laseri su i dalje bili na crtačkoj tabli kada je kompanija Filips 1979. godine započela plan stvaranja kompakt-diska.
Holandski Filips je razvio diskove i lasersku tehnologiju, dok je japanski Soni doprineo digitalnom enkodingu što je dovelo do emitovanja bez grešaka i iznenadnih pauza.
Dizajn CD-a je kao inspiraciju imao vinilnu ploču. Međutim, postoje razne legende kako je određena njegova veličina – od priče da odgovara veličini holandskog podmetača za pivo, pa do toga da je jedan rukovodilac Sonija želeo medij sa dovoljno mesta da se emituje Betovenova Deveta simfonija. Zapravo, odluka je doneta posle dugih razgovora na temu koliko muzike ima smisla spakovati na jedan disk.
Masovna proizvodnja je počela 1982. godine, a i Filips i Soni su počeli da prodaju CD plejere iste jeseni. Prvi primerak je, doduše, stigao na američko tržište tek narednog proleća. Soni je svoj prvi primerak prodao 1. oktobra, a prvi album kod njih je bio Bili Džoelov „52nd Street“.
Do 1986. godine CD plejeri su prevazišli po prodaji gramofone, a 1988. godine je prodavano više diskova nego ploča.
Iako su mu danas „dani izbrojani“, CD neće nestati preko noći. Izdavačke kuće eksperimentišu sa hibridnim CD-DVD formatom, ali to, za sada, nije dalo dobre rezultate. Jednostavno, CD je format koji se pokazao kao izuzetno solidan, tako da će mnogi pokušavati da ga, što je duže moguće, zadrže u opticaju.