Pojava društvenih mreža nije nova. Ta konstatacija se može posmatrati iz više uglova, mada se neki generalan pogled bazira na uticaju internet tehnologije, primenjene na komunikacione platforme. Sa preko 700 miliona registrovanih korisnika, Facebook predstavlja najdominantniju društvenu mrežu na svetu ali i jedan od najpopularnijih web sajtova na internetu. Iako je danas, Facebook najzastupljenija društvena mreža, početak razvoja društvenih mreža nije započet njegovim nastankom.
Sada već davne 1995. godine pojavio se servis Geocities koji je omogućavao kreiranje mikro web stranica, koje su korisnici sami mogli da uređuju i dizajniraju. Kompanija Yahoo.com je izvršila akviziciju Geocities servisa 1999. godine koji je već tada imao milionsku bazu korisnika, razvrstanu preko takozvanih „komšiluka“, tj. tematskih oblasti po kojima su se grupe korisnika razvrstavale. Neke od tema su se bavile, sportom, muzikom, umetnošću, automobilizmom, itd. Servis Geocities se može smatrati prapočetkom društvenih mreža na internetu.
Godine 1998. pojavljuje se na tržištu novi web servis sixdeegrees.com, koji je svojim mogućnostima približio upotrebu društvenih mreža najširoj populaciji. To je zapravo bila platforma za prikupljanje kontakata, razvrstanih prema određenim „nivoima druženja“ (deegres) – prijatelji, porodica, poznanici i partneri. Moglo bi se reći nešto slično poput funkcije circles, u okviru najnovije društvene mreže Google +. Sixdeegres.com je prvi put ponudio mogućnost generisanja i deljenja sadržaja sa korisnicima u odnosu na nivo druženja. Smatra se da je pojavom ovog sajta utanačen put za razvoj budućih društvenih mreža kao što su Friendster, Myspace, LinkedIn, Xing i Facebook.
Poslednja društvena mreža koja je izazvala veliko interesovanje publike je Google +. Neuspelim nastupom prethodnog Googleovog projekta društvene mreže, Google Buzz, Google ovog puta pokušava da na jednostavniji i dostupniji način integriše sve njegove popularne servise (mail, gtalk calendar, documents, search) u već establiranom i prepoznatljivom korisničkom doživljaju.
Stvarajući tako velikog konkurenta Facebooku, Google + stremi da kreira internet u malom, pružajući korisnicima sve neophodne servise za svakodnevnu upotrebu i komunikaciju. Ovde se razvoj društvenih mreža ne zaustavlja. Očigledan je trend novih i integrisanijih vidova online komunikacije gde se sve orijentiše ka ljudskim potrebama i afinitetima.
Da li su društvene mreže pojava koja je unapredila komunikaciju na internetu, ili možda platforma koja potpomaže globalizaciju, pokazaće vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
