Harasment i atačment

Vladislava Gordić-Petković U danima intenzivne akcije spasavanja majčice Zemlje pomoću stupidnih spotova i još stupidnijih hitova, malo se priča o virtuelnom đubretu koje nas guši. Ono se ne gomila po uglovima sobe kao u jednom TV igrokazu; zatrpavanje jeste tzv. metaforično ali je intenzivno i ponavlja se opsesivno.
Neopravdano shvaćena kao prečica u komunikaciji, elektronska pošta, izlazi na zao glas, i to ne samo kao vid drastičnog mentalnog zagađivanja. I-mejl je sjajna prilika za virtuelno uznemiravanje. Harasment vreba iz svakog atačmenta;

Elektronsko iskustvo iz sasvim subjektivne perspektive: Nora Efron

uza sve one prodavce magle i vijagre uvek se nađe skriboman a megabajtovskim rukopisom i pretenciozni posednik genijalne zamisli ili ego tripa koji vam se obrate po imenu. Sve je počelo od one navodno duhovite tvrdnje da dostupnost elektronske adrese Bele kuće znači da svako od nas može američkog predsednika pozvati na roštilj. Mnogi su je uzeli zdravo za gotovo.
Početkom jula u „Njujork tajmsu“ objavljen je članak Nore Efron o istoriji i-mejla. U pitanju je satirična crtica o elektronskom iskustvu iz sasvim subjektivne perspektive. Nora Efron je rediteljka i scenaristkinja, odnedavno blogerka, svakako najpoznatija po trilingu romantičnih filmova: „Kad je Hari sreo Sali“, „Besani u Sijetlu“ i „Stigla vam je pošta“. Žena koja je skrivila nekoliko „cukervaser“ epopeja o ostvarenju nemogućih ljubavi odlučila je da deromantizuje elektronsku komunikaciju koja joj je ne malo pomogla u mešenju celuloidnih tortica za hormonalne i preosetljive.
Šta to, sem imena i reputacije autorke, izdvaja jedan umereno duhovit ali ne nužno prosvetljujući člančić iz mora autoritativnijih napisa o elektronskoj komunikaciji? Najpre nedostatak mesijanske pretencioznosti koja je i dalje prisutna u diskursu o novim tehnologijama. Nora Efron šturo opisuje šest faza našeg odnosa prema elektronskom dopisivanju: zaljubljivanje, razbistravanje, zbrka, razočaranje, privikavanje i smrt. Dok prva faza podrazumeva pogrešno uverenje da je i-mejl renesansa korespondencije i povratak romantičnoj navici pisanja pisama, druga će doneti sasvim suprotan utisak: i-mejl je, kako Efronova kaže, „stenografija“, uz pomoć koje izbegavamo dosadnu konvencionalnost telefonskog razgovora.
Prema autorki, i-mejl je novi vid prijateljstva: prisni smo, a nismo; čavrljamo, a ne čavrljamo; komuniciramo, ali ne baš – dakle, prijatelji smo, ali baš i ne… Posle ove ustanovljene ambivalencije, dolazimo do treće faze – faze zbrke. To je drugo ime za lavinu reklamnih poruka i besomučnog forvarda – vijagra i produžetak penisa su neizbežni, ali slede (tj. prosleđuju se) i obaveštenja da je suvo grožđe otrovno za pse, recept za kolače s čokoladnim mrvicama, poruka od Hilari Klinton, obećanja i zaluđivanja na temu hipoteka i kredita. Tako se do četvrte faze skupe stotine poruka na koje se ne stiže odgovoriti, da bi u petoj naši odgovori postali krajnje lapidarni, svedeni na „da“, „ne“, „da:)“, „ne;( „. Šesta faza je smrt, tišina, gašenje komunikacije – i, po svoj prilici, povratak omraženom telefonu.
Ovakva demistifikacija elektronske pošte dolazi od autorke koja je upravo na mistifikaciji komunikacije izgradila svoj uspeh. Romantična filmska trilogija s Meg Rajan kao neprikosnovenom kraljicom ronzanja efektno predočava komunikacijsko-tehnološki kontinuum proteklih četvrt veka.
„Kad je Hari sreo Sali“ pripada vremenu rodne i tehnološke nevinosti osamdesetih u kojem je muško-žensko prijateljstvo još uvek moglo da se pretvori u ljubav, bez harasmenta kao atačmenta i epiloga u vidu sudske zabrane približavanja. Uslov da se ljubav desi, osim četrnaest godina čekanja, bila je smrt iluzija poput one o ženskom orgazmu koji je Sali odglumila usred restorana. Reakcija žene za susednim stolom („Ja ću isto što i ona“) dospela je na trideset i treće mesto liste sto najčuvenijih filmskih citata svih vremena. Uloga tehnologije ovde je neupadljiva, svedena na opravdavanje koincidencija.
U zapletu na samoj ivici bajke i besmislice, „Besani u Sijetlu“ buduće ljubavnike povezuje preko radio-emisije: romantična Meg Rajan ovaj put je vođena glasom svežeg udovca kome njegov sinčić pokušava da provodadžiše. U holivudskom stilu predstavljanja dece kao malih bogova trezvenosti koji uređuju život svojim smušenim roditeljima, dečko će da spoji tatu i buduću maćehu na Božić, a na Empajer stejt bildingu.
„Stigla vam je pošta“ je groteskna verzija priče o Hariju i Sali smeštena u sajberspejs: intimno prepoznavanje odvija se kroz elektronsku korespondenciju dvoje ljudi koji su u nevirtuelnoj sferi ljuti dušmani. Meg Rajan je vlasnica slatke knjižarice na uglu koja u posao ulaže najskuplji srpski organ (dakle, dušu), dočim je Tom Henks, zli knjiški magnat, vlasnik megastora koji uništava dućane s dušom, lošim asortimanom i previsokim cenama. Jedan komentator sa Imdb-a nazvao je ovaj film „levičarskim moralisanjem“, a drugi primerom „psihološkog terorizma“. Ljubav i ekonomija smešani su prilično problematično jer je muškarac, magnat, kapitalista i arhizloća u liku vazda anemičnog Henksa uspeo da osvoji stresirano žensko biće pošto je dotično saterao u bankrot.