Proces obrazovanja jedan je od stubova nosilaca svakog društva, pa je od ključne važnosti da edukacija stanovništva prati savremene svetske trendove. Kako su savremene tehnologije postale važan faktor svih dešavanja, njihovo implementiranje u obrazovanje takođe je jedan od prioriteta.
Prema rečima Tomasa Osburga, direktora Intela zaduženog za korporativne poslove u Evropi, velike kompanije iz ove oblasti treba da sarađuju sa svim vladama koje stvaraju nacionalne strategije obrazovanja, odnosno da to bude deo njihove društvene odgovornosti. On za Danas objašnjava na koji način već sedmu godinu Intel Business Challenge pomaže razvoju novih ideja i tehnologija, ali i šta je potrebno da zemlja poput Srbije učini kako bi i sistem obrazovanja bio u 21. veku.
Koliko je Intel Business Challenge važan za vašu kompaniju?
– Mi gradimo ceo jedan nov sistem oko nas, u svim regionima sveta, jer recimo pobednik državnog prvenstva iz Danske dolazi na IBC Europe, gde se nadmeće sa drugim zemljama. Kako je naš cilj socijalna inovacija i inovativna rešenja za društvo i biznis, IBC dobija veoma važno mesto u sistemu društvene odgovornosti naše kompanije. Kroz njega na globalnom nivou već sedam godina imamo saradnju između timova iz celog sveta, pravimo jednu sinergiju kroz takmičenje biznis planova, gde ono što dobijemo nije puk zbor uloženog, gde jedan i jedan nisu dva. Zako je IBC veoma važan za Intel, mi kroz njega nećemo da unapredimo samo kompaniju, već celo društvo, jer na kraju mi ovo i ne radimo sami, već pomoću partnera, investitora, vlada zemalja i nevladinih organizacija. Nama nije cilj da rešimo sve probleme u svetu, već da taj svet učinimo prijatnijim i modernijim za život.
Koliko je važno za Intel da učestvuje u procesu obrazovanja?
– To je ključ svega što radimo na IBC. To je kruna našeg društveno odgovornog rada, to što uradimo za okruženje oko nas. U poslednjih 40 godina naš fokus je na tome kako možemo da pomognemo društvu, kako da učestvujemo u menjanju tehnologija, jer se to neminovno dešava, sa Intelom ili bez njega. Obrazovanje je osnova svakog društva, pa zato nam je cilj da pomognemo u procesu obrazovanja, da odgovorimo na brojne izazove u školama, da pomognemo profesorima i učenicima da se sa izazovima izbore.
Koliko su nove tehnologije važne za obrazovanje i koja je vaša uloga?
– Nove tehnologije su ključne u obrazovanju jer one dozvoljavaju totalno drugačiji pristup. Sada su znanja dostupna svima, gde god da se nalazite, bilo u Srbiji, Nemačkoj, ili negde drugde u svetu. Lako možete da pristupite biblioteci Harvarda, umesto da idete tamo, a donedavno je to bilo jedino rešenje.
Pomenuli ste Nemačku i Srbiju, da li postoje razlike u prisustvu savremenih tehnologija u obrazovanju u ove dve zemlje?
– Rekao bih da, ali takve razlike postoje svuda jer je politika obrazovanja nacionalna stvar. Ono što mi vidimo je da su mnoge zemlje u Istočnoj Evropi, pa i Srbija, veoma dinamične i otvorene za promene. Imam utisak da je kod vas sistem mnogo fleksibilniji i podložniji promenama od Zapadne Evrope, što je dobro. Bili ste uspešni u prošlosti pa zato smatram da će tako biti i u budućnosti. Potrebno je da promenite sitnice, da sistem osavremenite, a ne da ga menjate iz korena.
Gde je Srbija u Intelovim planovima za obrazovanje s obzirom da smo imali tim u finalu IBC u Sopotu?
– Mi smo spremni da odigramo našu ulogu, ali to zavisi od nacionalnih vlada, pa i vaše. Na njoj je da odluči da li će sarađivati sa nama, da implementiramo, recimo, sistem za obuku profesora. Svaka zemlja ima svoj sistem, pa ako reši da sarađuje sa nama, da infiltriramo tehnologije, mi smo spremni da pomognemo. To je naš plan, da se stavimo na raspolaganje svakome ko je zainteresovan za saradnju.
Koji su Intel proizvodi pogodni za sistem obrazovanja u Srbiji i regionu?
– Mi jedino imamo procesore, pa je za nas važno da podržimo projekat uvođenja tehnologija u škole. Videli smo da se sa tim krenulo u Srbiji, nije važno da li u škole uvodite notebook ili desktop računare, savremene operativne sisteme ili druge tehnologije, važno je da razmišljate i idete u tom pravcu. Naš je samo fokus da pomognemo da taj proces ide što savremenije – zaključuje Osburg.
Saradnja sa Srbijom
Da li ste imali razgovore u Srbiji?
– Jesmo, razgovarali smo, kao i sa svim zemljama u regionu. Imali smo kontakte u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji, ali sve je to još uvek u početnoj fazi, ali u ovom trenutku to je jedino i bitno, da smo krenuli u tom pravcu – ističe Osburg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
