Kada korisnik postane žrtva

Internet je u susednoj Hrvatskoj sve popularniji. Već nekoliko godina ovdašnji internet provajderi pokušavaju na sve moguće načine da privuku nove korisnike. Brzine koje se korisnicima nude su duplo brže nego u Srbiji, a kada se brzina upakuje sa još nekoliko dodatnih usluga, kao što je MAXTV koji uključuje gledanje domaćih i stranih tv kanala preko interneta, onda je cena zaista primamljiva pa i ne čudi da mrežu nad mrežama Hrvati toliko vole. Njegovo veličanstvo korisnik postalo je svojevrsna sveta krava čijim se potrebama podilazi samo da bi mu se izvukle kune do kojih se kao u svim tranzicijskim zemljama teško dolazi. Reklamne kampanje u novinama, časopisima i na televiziji su toliko zavodljive da često udaraju na najelementernije porive. Ti porivi podstiču uživanje u slobodnom vremenu koje je, naravno, bez tog interneta nezamislivo.

Spemeri nalaze nove načine da dopru do računara

Taman kada se činilo da su nađeni efikasni načini u borbi protiv spem poruka na internetu, spemeri su pronašli nove forme kako da putem elektronske pošte dopru do računara korisnika širom sveta. Spemovi u formi poupularnog PDF formata i kao elektronske čestitke zbunjuju sisteme za njihovo otkrivanje, i tako i dalje nerviraju korisnike. Eksperti upozoravaju da se u ovakvim spemovima često nalaze linkovi na viruse, a situacija bi i te kako mogla da se pogorša kada dođe vreme praznika i mnogi ne budu sumnjali kada budu otvarali elektronske čestitke. Spemovi u PDF fajlovima nisu postojali u maju, a već sada čine osam odsto svih spemova na internetu. To najbolje govori koliko se brzo spemeri prilagođavaju novonastaloj situaciji u kojoj im je, na neki način, onemogućena jedna vrsta prilaza. Spemeri su takođe počeli da koriste Excel i Zip fajlove.

S obzirom na to što je korisnika sve više, stranice su sve kvalitetnije i tehnički zahtevnije. Web dizajner jedno je od najtraženijih i najbolje plaćenih poslova u „zemlji sa tisuću otoka“. Neki majstori svog zanata zarađuju do 4.000 evra. Naravno, zahtevali su da ostanu anonimni. Ali internet u ovoj zemlji ima, kao i u razvijenim zapadnim zemljama, i svoju tamniju stranu. Sve češće dnevna štampa piše o zloupotrebama, krađama kreditnih kartica, bezočnim napadima hakera na raznovrsne sajtove i mnogo čemu drugom. Doduše, i svest građana polako poprima zavidan nivo kada su u pitanju opasnosti i nemani koje kruže mrežom. Ovdašnja policija s vremena na vreme se pohvali upadom u stan nekog hakera gde je, naravno, zaplenina njegovo osnovno sredstvo za rad.
Zlih lica interneta ima još. Jedno od njih je i sajber-zavisnost. Prema poslednjem istraživanju, internetom surfuje 38 odsto Hrvata i Hrvatica, a čak sedam odsto njih su neizlečivi zavisnici. Ne mogu da žive bez četova, foruma, neizbežnog skidanja muzike, a zavisnice se prepuštaju toliko zavodljivoj kupovini preko interneta. Na vrhu liste su kreme, parfemi, krpice velikih svetskih brendova čija je cena prava sitnica i nije „niš strašno“.
Centar za istraživanje tržišta GFK napominje da 50 odsto Hrvata starijih od 15 godina ima pristup internetu, od toga 1,3 miliona građana ga koristi. Ugledni zagrebački psiholog Zoran Šimić u izjavi ovdašnjim medijima kaže: Zavisnost od interneta predstavlja njegovo korišćenje u meri u kojoj se narušava psihičko i fizičko zdravlje korisnika.