Da li elektronske društvene mreže mogu da utiču na promene u srpskom društvu? Sagovornici Danasa slažu se da je njihova moć velika, ali nedovoljno iskorišćena u našoj zemlji. Ivan Minić, direktor Burek.com, najveće internet zajednice u Srbiji, kaže da su elektronske mreže, pre svega Fejsbuk, postale sastavni deo svakodnevice.

„Fejsbuk je dosegao svoj limit u Srbiji, i prema svim analizama broj korisnika sa ovih prostora stagnira. Ipak, ta brojka je dovoljno velika da se može iskoristiti kao zamajac nekih društvenih promena. I u doba pre pojave Fejsbuka kod nas kao bitnog faktora na internet sceni, jedna politička opcija je imala izuzetno uspešan pokušaj upotrebe interneta u cilju promocije svojih ideja kroz razne viralne kampanje među pristalicama i ljudima koje oni poznaju. Ostaje pitanje: Da li Srbija ima ljude koji mogu da iskoriste potencijal ovakvih mreža?” poručuje Minić.

Društvene mreže oduvek su imale istaknuto mesto u Srbiji, pre svega u vidu pokreta i tajnih organizacija, smatra Zlatko Šćepanović, koji je na društvenoj mreži Linked in, koja okuplja profesionalce, formirao grupu SAM, Asocijaciju srpskih menadžera, kojoj može svako da se pridruži.

„Jedna od društvenim mreža, ako je tako možemo nazvati, koja je imala uticaj u Srbiji je „Otpor“. Srpski pokret obnove u samom svom početku je bio neka vrsta mreže, da bi posle prerastao u pokret, pa političku partiju. Slede tu razne druge idejne i verske organizacije koje su sa više ili manje uspeha razvijale svoje mreže. Ipak, najveći uticaj i masovnost imaju elektronske društvene mreže koje deluju preko interneta, pre svega Fejsbuk, Maj spejs, Tviter, Linked in pa i Ju Tjub koji je neka vrsta mreže”, kaže Šćepanović.

Sa druge strane, Tomislav Ćetković, šef obrazovnih sajtova sajta Infostud, prvi u Srbiji posvećen studentskoj populaciji, kaže da ozbiljne političke stranke i dalje nisu svesne pozitivnog uticaja koji bi mogli da steknu preko interneta kao ni publike koja tamo postoji. „Iako je u Srbiji postojalo nekoliko pokušaja pravljenja onlajn političke kampanje oni nikada nisu zaživeli.”

Ćetković kaže da je jedna od najvećih prednosti internet auditorijuma da se ne libi da iznese svoje mišljenje o aktuelnim društvenim problemima o čemu svedoče i Fejsbuk grupe koje prate svaki veći događaj (poput milion dolara za izručenje Miladina Kovačevića, zatim, kada je policajac usmrtio momka koji je izlazio iz automobila).

Jelena Jovanović, marketing menadžer Etargeta, koji je za ovu godinu pedvideo uspon političkog marketinga na netu, kaže da se društveni tokovi u Srbiji nužno vide i na internetu.

„Kako je u zemlji tako je i na netu. Odnosno, to kako se na internetu razgovara je slika onoga kako se i inače u Srbiji odvija. Početnici su skloni da kažu onlajn nesto što nikada ne bi izrekli uživo, tako da nam predstoji period sazrevanja i elementarne edukacije i o komunikaciji uopšte, ne samo onoj na internetu”, navodi Jovanović.

Nadežda Milenković, teoretičarka marketinga, kaže da su društvene mreže, kao i internet uopšte, samo sredstvo, jedna alatka koja vam je na raspolaganju, ali je na vama kako ćete je koristiti i umete li uopšte da je koristite.

„Obamina internet kampanja je školski primer kako je „u rukama Mandušića Vuka svaka puška ubojita“. Čovek koji je tu kampanju osmislio i realizovao, sada putuje po svetu i drži poučne prezentacije o tome kako je maksimalno, i uspešno iskoristio taj medij. Dakle, alatka je tu, pokazala se uspešnom, znanje o njenom korišćenju je dostupno. Tri važne stavke su zadovoljene”, priča Milenković.

Kako kaže osnovni problem u Srbiji je komunikacija, odnosno, način komunikacije. Drugi problem je, prema rečima Milenkovića, da se akcije koje pokreću preko interneta svode samo na peticije.

„Nije meni teško da potpišem svaku peticiju, ali možemo li nešto više, bolje, probitačnije da uradimo za našu stvar? Džabe nam internet ako ga i dalje koristimo samo kao elektronski papir i olovku. Može to mnogo kreativnije. A onda bi i efekti bili bolji, pa bismo možda i mogli da pričamo o mogućim promenama u društvu zahvaljujući korišćenju društvenih mreža. Ovako, mislim da imamo jedan dobar medij koji još uvek neadekvatno rabimo. Kao da imate savršen automobili, ali upregnete konje da ga vuku kao čeze. Taman tim tempom će doći i promene u društvu”, zaključuje Milenković.