Ilustracija Foto: EPA/NASA/Johns Hopkins University Ap

E sad, 2001:Odiseja nije predvidela pametne telefone, ali jeste Internet, tablet računare i video pozive. A šta ćemo sa svemirskim ekskurzijama?

Uprkos velikom broju satelita, GPS tehnologiji, i sada već penzionisanom Spejs Šatlu, istina je da istraživanje svemira nije mnogo odmaklo od vremena Apola 11 70ih godina prošlog veka. Koliko je ta tehnologija stara govori i podatak da je i dalje glavni modul za snabdevanje ISSa — Ruski Sojuz koji je leteo još sredinom 60ih godina. A što se tiče leta u svemir za obične građane, to je i dalje u domenu naučne fantastike, kao i pre 40 godina.

Ipak, nešto se menja. Kompanije poput Space X Elona Muska, Blue Origin milijardera Džefa Bezosa — vlasnika Amazona, kao i Virgin Galactic milijardera Ser Ričarda Brensona planiraju da već za godinu-dve krenu sa letovima u svemir za obične — čitaj; vrlo platežne i bogate — klijente. Space X ide i dalje od pukog izleta u svemir i za 2020 godinu najavljuje i let u orbitu Meseca, gde bi tri putnika i tri astronauta napravili krug oko Meseca i vratili se nazad. Koliko su sigurni u svoju tehnologiuju Dragon svemirskih kapsula, govori i to da su već počeli sa rezervacijama mesta za let i prvim uplatama. Za to vreme, Blue Origin je unapredio tehnologiju raketa sa vertikalnim sletanjem, pa se nadaju da će za par godina imati neku vrstu svemirskog helikoptera, koji će moći da se koristi za najrazličitije namene. Treba pomenuti i stare igrače Lokid i Boing koji razvijaju svoje verzije Space plane — nadzvučnih putničkih aviona koji će moći da lete i na ivici svemira.

Nadajmo se da će i ove tehnologije za deceniju — dve biti dovoljno razvijene i dostupne običnim ljudima , te ćemo i mi u Srbiji pevati „ Rado ide Srbin u — astronaute!“

Povezani tekstovi