Iako ovogodišnji CEBIT, najveća svetska smotra IT tek počinje, već na nedavnom sajmu mobilnih komunikacija u Barseloni, mogao se naslutiti deo trendova koje su proizvođači tih sve manjih (i sve luđih sprava) trasirali za predstojeću sezonu, pa i šire.
Već prošle godine, videli smo prve primerkte tzv. mobilne televizije, a ove godine biće ih sigurno mnogo više. Digitalizacija TV je u Evropi, kao i drugde u svetu, u punom jeku, a mogućnost prijema TV programa na dlanu, dok ste

u pokretu , uz selektovanje i daunloudovanje određenih sadržaja, sigurno će doprineti njenoj nagloj popularizaciji.
Na francuski način: Imajući to na umu, i Francuska se uključuje u trku za osvajanje tržišta. Među telefonima predstavljenim na 3GSM sajmu u Barseloni, pažnju je privukao i model Sagem my750C . On je dokaz da nemaju samo veliki proizvođači interesantne telefone. Na prvi pogled Sagem my750C liči na konvencionalni, malo stilizovani telefon na preklop, dizajna koji podseća na Motorolu RAZR. Ekran se rotira oko svoje ose, a to se nije videlo još od Šarpovog 902 modela.
Postoji razlog zašto je my750C dobio nadimak MYMOBILETV2 – on ima DVB-H prijemnik i može prikazivati digitalnu televiziju koja se emituje kroz etar. Sagemov novi pulen nije ni prvi ni jedini DVB-H telefon, ali je najkompaktniji dosad.
Bilo da se radi o pejzažnom ili portretnom modu, telefon automatski detektuje položaj, i okreće sliku da bi se prilagodio. Takođe, automatski menja jačinu svetlosti i usaglašava se sa svetlom ambijenta gde se nalazi. Još jedan detalj je postolje koje drži telefon pod uglom radi lakšeg gledanja televizije. Ako zanemarimo DVB-H prijemnik, Sagem my750C ima QVGA ekran, CMOS kameru od 2MP, 25 MB interne memorije, koja je proširiva putem mikro SD kartica, stereo Bluetooth i multimedijalni plejer.
Sagem je poznat po tome što pruža dosta za uložen novac. Loša stvar je što je ovo GSM/GPRS telefon, odnosno ne podržava 3G funkcije. I pored toga, Sagem se pridružio veoma ekskluzivnom klubu. Od velikih proizvođača, samo Nokia i Samsung imaju telefone koji podržavaju DVB-H. Sony Ericsson ima „Bravia“ brend koji se prodaje samo u Japanu. Motorola i dalje nema nijedan DVB-H telefon. Javna je tajna da je Motorola zainteresovana da kupi Sagemov mobilni sektor ako cena bude realna.
Sagem je najavio da će my750C/ MYMOBILETV2 biti u prodaju već u aprilu ili maju.
Mobilni na Linuxu: Kada se spomene marka Grunding, većina ljudi bez ikakvog razmišljanja pomisli na njihove televizore. Ali sigurno većina ne zna da Grunding pravi i mobilne telefone. Zapravo, telefone pravi španski proizvođač Vitelcom, koji se služi ovim poznatim brendom pod kojim lansira telefone.
Grunding je lansirao Linux telefon baziran na jednom jezgru, odnosno arhitekturi zasnovanoj na jednom čipu, koja je dugo bila smatrana „svetim gralom“ modernih mobilnih telefona. Odnosno, od nje se očekuje da bude superiornija od dosadašnje arhitekture. U900 je gurnut u trku sa nadolazećim telefonima koji rade pod Linux OS. Nalet Linuxa izgleda obećavajuće, ako se uzme u obzir da je ekran U900 dvoinčni QVGA, kamera od 2MP; da podržava većinu multimedijalnih formata kao što su mp3, aac, jpeg, gif, bmp itd. Takođe podržava i emitovanje videa. Memorije ima mnogo, čak 100 MB je ostavljeno korisniku na raspolaganje, a ako ni to nije dovoljno (a uglavnom nije), Grunding U900 čita mikro SD kartice. Povezivanje sa drugim uređajima se vrši putem Bluetooth ili USB kabla. Od sporednih stvari tu su frontalna kamera za video konferencije, FM radio, wap i html pretraživanje Interneta, daterija (1000 MAH) obećava dvodnevno korišćenje između dva punjenja.
Elektronski novčanik: Mobilni telefoni su krenuli u novu eru i u finansijskom sektoru. Zahvaljujući NTT DOCOMO-vom sistemu elektronskog plaćanja, oni sada mogu da zamene kreditne kartice, i to mogu da budu bolji od njih. Već nezamenljivi u dnevnoj komunikaciji, mobilni telefoni su sada evoluirali u alat za kupovinu (šoping), putovanje, ličnu identifikaciju i mnoge druge dnevne potrebe.
Ta nova moda plaćanja neverovatnom brzinom zaživela je u Japanu. Tamo se korisnici i prodavnice koje se služe ovim sistemom konstantno povećavaju. Od jula 2004, kada je sistem elektronskog plaćanja prvi put pušten u rad, već se koristi više od četiri miliona telefona opremljenih ovim sistemom.
Elektronski novčanik podrazumeva zamenu, kako metalnog i papirnog novca tako i kreditnih kartica, lične karte i drugih dragocenosti koje se vezuju za novčanik sa mobilnim telefonom. Sistem je veoma jednostavan za upotrebu. Korisnik jednostavno mahne telefonom pored čitača koji zvučnim signalom potvrdi kupovinu ili identitet osobe.
Novčane transakcije će, uveravaju nas tvorci ovih novih elektronskih „čuda“, biti toliko jednostavne da će korisnici uskoro radije vaditi telefon umesto punu šaku sitnog novca za mala plaćanja u prodavnicama ili automatima za prodaju.
Program za upravljanje računom takođe je jednostavan, jer se račun može dopuniti odlaskom u banku, ili putem telefona autorizovati transfer novca. Telefonom se mogu pratiti i informacije o prethodnim kupovinama kao i istorija transakcija, stanje na računu i ostali parametri. Prosto je neverovatno šta se sve može samo jednom alatkom koja pored toga služi i kao glavni uređaj za komunikaciju.
Sigurnost je, naravno, posebna tema na koju se obraća dosta pažnje. Pogotovu kada jedan aparat ima toliko mogućnosti u sebi. Gubljenje, odnosno nestanak mobilnog telefona koji ima toliko funkcija znači isto što i gubljenje novčanika, kreditne kartice, lične karte, ključeva od stana i firme itd. Zbog toga je dosta pažnje usmereno na sigurnosne mere. Telefoni mogu biti uvek zaključani, tako da pri svakom korišćenju treba prvo uneti šifru od četiri broja. Tako, kada se izgubi, mora da se unese šifra da bi se koristio. Ako se ne koristi automatsko zaključavanje, telefon može da se zaključa jednostavnim pozivanjem sa bilo kog drugog telefona i unošenjem šifre, ili obaveštavanjem mobilnog operatera da isključi telefon. Na tržištu su se pojavili i telefoni koji koriste biometrijsku identifikaciju kao što su očitavanje crta lica, očiju ili otiska prsta itd. Zapravo, telefone sa kreditnim karticama mnogi smatraju bezbednijim od plaćanja karticom.
Tehnologija e-novčanika i njegovi servisi se polako pojavljuju i na ostalim velikim tržištima van Japana, na primer u Južnoj Koreji. Na oba tržišta je inicijalna upotreba bila u plaćanju malih suma (svota novca), uz očekivanje da će mobilno plaćanje uzeti maha kada se ljudi priviknu na telefon kao sredstvo za plaćanje.
Proizvođači telefona, kao što su Nokia, Samsung i Motorola su već osvojili ovu tehnologiju. Samsung je na sajmu u Njujorku najavio uređaje koji podržavaju e-novčanik. U međuvremenu, isto u Njujorku, Cingular Wireless, Nokia, MASTERCARD Worldwide i Citigroup vrše testiranje MASTERCARD PAYPASS sistema za bežično plaćanje.
Mobilni novčanik ima potencijal da značajno promeni upotrebu telefona. Ovakvi telefoni su pre svega namenjeni mlađoj populaciji (od 20 do 35 godina), koja je spremnija da prihvati ovakve promene i korist od njih.
Tehnologija sve brže napreduje, i za nekoliko godina će sigurno stići do Srbije. Ovde bezgotovinsko plaćanje nije strano, ali nije ni dovoljno odomaćeno. Iako je kartično plaćanje ponovo zaživelo od 2001, u Srbiji ima već pet miliona platnih kartica, POS terminala, doduše, ima samo 57.000, a bankomata 1.500.
Ostaje nada da će u bliskoj budućnosti doći do značajnijeg rasta bezgotovinskog plaćanja, pa i razloga za primenu opisane tehnologije.