Poznati fotograf agencije Magnum Piter Marlo održao je predavanje i projekciju svojih radova u galeriji Ozon u Beogradu.
Piter Marlo je rođen 1952. a sedamdesetih godina počinje profesionalni rad u agenciji Sigma. Ključnu ulogu u njegovom profesionalnom angažmanu imali su Liverpul i Amsterdam, snimanje ljudi i situacija. Na poziv ogranka francuske vlade u Somaliji fotografiše u Amienu. To mu je omogućilo da radi na srednjem formatu. Magnum agencija je počela sa radom 1947. kada su se okupila četiri fotografa jer su pre toga magazini posedovali autorska prava nad njihovim radovima. Marlo počinje da snima za Magnum 1980. Pokušao sam da napravim autorske radove, kao što sam to ranije komercijalno radio za magazine“, objašnjava Marlo.
– Bio sam malo u ratu. Sada imam decu i ne radim to više. Pokrivao sam mnogo ratova kada sam bio mlađi, bio sam i u Libanu, a posledenje što sam pokrivao jeste kosovska kriza. Pokušavam sada da radim stvari koje nisu opasne. Kada sam počinjao, mislio sam da ću ako snimam u ratu postati poznat. To sam radio više puta i bio prestrašen. Bio sam prestravljen i pomišlju da odustanem i odem, pa sam nastavljao to da radim – ističe Marlo. On navodi da je u situacijama u ratu kada mu je život bio ugrožen pomišljao kako je glupo fotografisati u ratu „zato što to ništa neće promeniti“.
Na pitanje koje je njegovo delo postiglo najveći uspeh, Marlo odgovara da nema utisak da je uradio nešto od istorijske važnosti i dodaje da traga za pristupom fotografiji koji će biti jedinstven .
– Zato se i bavim fotografijim. Ne radim to da bih postao poznat. Radim to da zadovoljim potrebu da se izrazim, a fotografija je samo alatka da to i postignem. Voleo bih da ljudi prepoznaju moje fotografije, moj rad – ukazuje Marlo.
Iako fotografije izrađuje najsavremenijim štampačima, Marlo još uvek koristi film i kaže da je po tome jedan od retkih. On navodi da je negative konvertovao u digitalnu formu, kako bi fotografije ostale digitalne.
– Jako mi je važno da imam materijalni podsetnik na ono što sam radio. Negativ je artefakt, meni veoma vredan. Neke tehnologije su veoma liberalizujuće, zato što, omogućuju ostalim ljudima da se bave fotografijom – kaže naš sagovornik.
On kaže da je razvoj tehnologije i dobar i loš za profesionalne fotografe, zato što danas svako može da bude fotograf. „Tehnologija je toliko dobra, da zahteva sve manje veštine. Osim toga, povećava standard za amatere, što je sjajno. To znači da se biznis fotografa nalazi u krizi. Ima toliko fotografija svuda, pa moramo da pronađemo druge načine da radimo. To je veliki izazov“, ukazuje Marlo.
Marlo trenutno radi sa novom Z serijom HP Designjet štampača. Na izazove koje je postavila nova tehnologija liberalizujući svet fotografije, on odgovara jedinstvenim prostupom.
– Radim više egzibicija, prodajem otiske kolekcionarima. Mislim da će fotografija nastaviti da se razvija, biće obezvređena, ali sa druge strane na visokom tržištu će biti vrednija. Ovih dana fotografije postižu svetske rekorde u cenama za kolekcionare na aukcijama. Istovremeno, cena na masovnom trištu pada – zaključuje Piter Marlo.