Božić u pričama 1

Možda je ljudska potreba za dobrotom i lepotom, za milinom, zapravo potreba za Božićem.

Nervozni i napeti od ritma današnjeg života, često zaboravimo da je Božić nešto sasvim drugo, nešto što nema veze s kupovinom i prazničnom večerom i da tu potrebu za lepim u sebi, za nesebičnošću i davanjem imaju svi ljudi ovog sveta, bilo koje vere (ili nevere). Svi osećaju i žele isto: trenutak mira, prošireni trenutak zastoja bespoštednog životnog točka koji nas melje, i možda, produženi trenutak ljubavi? Je li to Božić? Je li on potreba da nađemo mir, predah od straha, vreme za čitanje s prijateljicom, s detetom, s učenikom, s majkom, sa supružnikom, ocem, s voljenim bićem, priče koje nam greju srce?

Zato bismo mogli da zanemarimo patetiku koja je sveprisutna – ova knjiga čitaocu nudi i najveća imena svetske književnosti, pre svega ruske, engleske i američke XIX i XX veka, kao i neke nama manje poznate pisce. Volela bih da ovim kratkim redovima postavim pitanje čitaocima, a čitaoci mogu biti svi: deca i odrasli, i retke su knjige koje su namenjene svima – nije li umetnost danas, u jurnjavi za novim, za originalnim, u izbegavanju te ocrnjene patetike, pomalo i izgubila na toplini, iskrenosti i lepoti? Jer dirljivi trenuci jesu trenuci lepote koja nam vraća veru.

Čitaocima smo ovde ponudili raznovrsne priče. U mnogima od njih, nailazimo na onu granicu, na kojoj čovek klizne u zlo, gde čovek postaje zver i ledeni vanzemaljac, čudovište, koji u stvrdnutosti svog srca, u beskompromisnom uverenju u ispavnost svojih stavova i tvrdičluku, deluje tako jadno, tako izgubljeno i napušteno. I kad nam se učini da za ‘čoveka’ više nema nade, da je zarobljen u tom ledenom svetu, kao što je Dikensov gospodin Skrudž, onda će nam, isti Dikens reći, otapajući sav led: „Siguran sam da sam uvek mislio o vremenu Božića, kada ono dođe – osim osećanja dubokog poštovanja koje pripada njegovom svetom imenu i poreklu, ako se išta što mu pripada može od toga odvojiti – kao o dobrom vremenu; blagom, milosrdnom, prijatnom, vremenu opraštanja i darovanja; jedinom vremenu za koje znam, u dugoj kalendarskoj godini, kad i muškarci i žene kao da su jednodušno spremni da slobodno otvore svoja stegnuta srca i da o ljudima koji su u gorem položaju od njih misle kao da su njihovi istinski saputnici…“ , onda se pojavi to ‘čudo’, ta nežnost, koja čoveka vraća u njegovo biće, u njegovu kuću i njegovu pitominu.

Tako Andersen uvek ističe dobrotu, i insistira na njoj, suprotstavljajući je gluposti i pakosti, oholosti i hvalisavosti, pričajući nam kroz svoj bogat opus o svim životnim, nebajkovitim okolnostima, nesrećama i stradanjima. Mislim da baš od ovog danskog pisca možemo i treba da učimo, jer on tvrdi da, bez obzira na okrutnost i na težinu životnog trenutka, uvek možemo da se uhvatimo za jednu zvezdu, za jedan božićni ukras, za jato labudova ili malog crnog kosa, za ispruženi dlan male devojčice i da poželimo nekom nešto dobro. I desiće se čuda, makar u srcu. Da, Andersen, koji u svom rodnom gradu, Odenseu, u muzeju, čuva list koji je doneo iz Srbije (prošao je kroz Beograd 1841. godine, na svom proputovanju), ne zatvara oči pred najgorim zlom sveta: pred smrću dece, ali, natprirodno, on traži otklon od tog očajanja, okretanje prema dobrom. Nek to bude zalog vere, to dobro srce, puno ljubavi, ono može da donese ozdravljenje, kao što je donelo dečaku, Hansu, bogalju. Možda to jeste Božić. Čudo. Ta promena nastaje u jednoj tački, u jednoj reči, u jednoj priči.

Možda je Božić dan kad ne moramo da kupimo i okitimo jelku, možda možemo da kupimo anđelčića i zalepimo ga na prozorsko staklo, dok sami gledamo kako pahulje udaraju i tope se, šarene i čarobne. Možemo da popijemo čaj s komšinicom i saslušamo je i budemo za trunčicu nežniji? A možemo i zajedno s Gogoljevim junakom da prevarimo đavola koji je ukrao Mesec i preletimo, uz ples zvezda, ogroman put sve do Peterburga, gledajući veštice na metlama, radi ljubavi jednog kovača?

Ili ćemo, kao što je zapisao Truman Kapote, u svojoj autobiografskoj priči, lepotu da opišemo kao nešto neuhvatljivo, prolazno i bolno?

Važno je da pokušamo da zadržimo Božić, kao deo ljudskosti, i nek ova knjiga bude jedan u nizu tih pokušaja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari