Brisel ne štedi za dobre ideje

Da nije bilo pomoći Evropske unije, veliki broj građana, ubrzo nakon petooktobarskih promena, ostao bi u mraku ili cvokotao od hladnoće. Međutim, to je bila pomoć za sve. Da nije bilo pomoći Evropske unije, oni, za koje uvek nedostaje novca za nešto više od osnovnog, verovatno bi još dugo čekali da im centralna vlast dodeli koji dinar da realizuju neku od ideja, ispostavilo se kasnije, važnih za mnogo širu zajednicu nego što bi u prvom trenutku moglo da se pomisli.

Opštine, uvek nezadovoljne nivoom transfera iz republičkog budžeta, univerziteti, škole, socijalne ustanove, nevladine organizacije, sportski klubovi i ostali, bar deo potreba uspeli su da ostvare kroz CARDS program (Pomoć Zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju). Sada su na raspolaganju i sredstva iz Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) u okviru kojeg je nastavljena promocija prekogranične saradnje sa institucijama i organizacijama iz zemalja u okruženju, kroz realizaciju zajedničkih projekata. Podaci pokazuju da su dosad za sredstva iz EU najčešće predlagani projekti koji za cilj imaju pomoć građanima koji su odlučili da se upuste u vode biznisa. Tako su donacije tražene za pokretanje biznis inkubatora, otvaranje centara za preduzetnike, a posebno za pomoć ženama koje su pokrenule ili nameravaju da pokrenu sopstveni posao.

Žene u biznisu

Jedan od takvih projekata nedavno je realizovala Regionalna privredna komora iz Niša, gde je još 2005. otvoren Centar za žensko preduzetništvo. Jelena Čvorović iz niške regionalne komore, kaže za Danas da je formiranje centra pre četiri godine takođe omogućeno sredstvima iz EU, a da im je potom odobreno još nekoliko projekata u okviru kojih su organizovane brojne aktivnosti tog centra, poput edukacije žena. Učile su o procedurama za osnivanje i vođenje privrednog subjekta, pravljenju biznis plana, ugovaranju poslova odnosno svemu što je bitno za otpočinjanje posla. Najbolji biznis planovi dobijali su i novčanu pomoć pri realizaciji. Poslednji u nizu projekata koji su dobili sredstva EU, imao je za cilj povezivanje sličnih centara, pa su osim niškog, u priču uključeni i centri iz Leskovca, Zaječara i bugarskog Pernika.

– U okviru tog projekta organizovani su susreti žena, koje su već pokrenule sopstveni biznis, radi pronalaženja poslovnih partnera. Prvi skup organizovan je u Nišu gde je bilo prisutno 50 preduzetnica iz Niša, 50 iz Leskovca i 50 iz Zaječara, kao i 50 iz Bugarske. Drugi skup, nešto manjeg obima, organizovan je u Bugarskoj, a na kraju projekta, 26. i 27. avgusta, organizovali smo ženski preduzetnički forum, kojem su prisustvovale i preduzetnice iz još nekoliko gradova poput Beograda, Novog Sada, Valjeva i Kikinde. Organizovane su izložbe, prezentacije firmi i proizvoda. Održan je i niz treninga na kojima je damama ukazano na mogućnost saradnje sa firmama iz Evropske unije, prvenstveno iz Bugarske, kao i o procedurama i regulativi na evropskom tržištu. Prisustvovale su vlasnice zanatskih radnji i firmi iz velikog broja sektora kao što su poljoprivreda, prehrambena i konditorska industrija, informacione tehnologije, građevinarstvo, špedicija, medicina itd. Naravno, u tim susretima došlo je i do sklapanja konkretnih poslova što su sigurno konkretni rezultati našeg projekta – ističe Čvorović i dodaje da je u planu nastavak aktivnosti koje su pokrenute sredstvima EU, najpre kroz novi ciklus obuke za žene iz Niša i gradova na jugu Srbije.

Deo novca iz EU izdvojen je i za osobe sa invaliditetom. Tako je Centar za socijalni rad u Zrenjaninu, u saradnji sa partnerom iz Rumunije, dobio pomoć od 33.500 evra za realizaciju projekta „Put u Evropu za svakoga“. Direktorka Centra Vesna Stankov kaže za Danas da je ideja pri osmišljavanju tog programa bila podsticanje preduzetništva i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

– Sa rumunskom Agencijom za razvoj iz Temišvara izradili smo studiju u kojoj smo pokazali na koji način mogu da se zapošljavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji i Rumuniji. Dali smo i predlog za osnivanje tzv. socijalnih preduzeća kroz, recimo, udruživanje njihovih udruženja u mala preduzeća koja bi se bavila raznim uslužnim delatnostima. To bi moglo da se odnosi ne samo na osobe sa invaliditetom već i na, recimo, samohrane majke. Ostaje samo da država omogući da takva preduzeća budu oslobođena plaćanja dela poreza – naglašava Stankov.

S Unijom protiv droga

Ona podseća da je novac EU iskorišćen i za organizovanje dve konferencije, u Zrenjaninu i Temišvaru, koje su imale za cilj da animiraju javnost i sve koji se bave problemima osoba sa invaliditetom i drugih grupa (centri, udruženja i preduzeća) za te teme, kao i da se uputi apel zakonodavnim vlastima i diskutuje o nerešenim pitanjima. Stankov ističe da je to bila prilika da se učesnici upoznaju s problemima u dve zemlje. „Problemi su isti, s tim što je utisak takav da smo u pređašnjem periodu u Srbiji mnogo više radili na njihovom rešavanju. Međutim, u Rumuniji sada imaju mnogo bolji pristup evropskim fondovima i ubrzano nas sustižu“, zaključuje Stankov.

Jedna od nevladinih organizacija koja je ponudila ideju interesantnu zvaničnicima u Briselu jeste Kokoro iz Bora. U fokusu te NVO su mladi, a cilj projekta „Saznaj o životu“, za koji je dobijena donacija od gotovo 36.800 evra, jeste primarna prevencija adolescentske zloupotrebe droga. Predsednik NVO Kokoro Milojka Milivojević kaže za Danas da je ideja pri kandidovanju projekta bila informisanje mladih, pre svega učenika osnovih škola, o štetnosti droga. Planirano je i formiranje timova koji će raditi s roditeljima i nastavnicima kako bi adekvatno komunicirali sa decom, kao i timova srednjoškolaca koji bi radili s učenicima osnovnih škola na edukaciji i prevenciji. Na kraju, cilj je bio i da se formira opštinski koordinacioni odbor za borbu protiv droga.

– Korist od projekta imalo je 2.720 učenika osnovih škola, 650 roditelja i oko 150 nastavnika koji su prošli naše radionice i dobili neophodne informacije o štetnosti droga. Formirali smo opštinski koordinacioni odbor i obučili 25 srednjoškolaca, od čega četvoro iz škole u rumunskoj Rešici. Iako je projekat završen oni i dalje rade taj posao. S partnerima iz Rumunije razmenili smo iskustva na polju prevencije bolesti zavisnosti. Organizovali smo i kviz znanja, koji je direktno prenosila televizija, a mladi su bili ti koji su pripremili emisiju odnosno scenario i pitanja – ističe Milivojević i dodaje da su radionice pohađala i deca koja su već imala eksperimente sa štetnim supstancama.

Prema njenim rečima, osnovci su bili prezadovoljni predavanjima i pokazalo se da veoma dobro prihvataju srednjoškolce kao edukatore. Milivojević dodaje i da su roditelji dobro prihvatili radionice i da su postavljali zahteve da se takve aktivnosti nastave. „Problem je što je naša opština siromašna. Zato smo kandidovali još jedan projekat za dobijanje sredstava EU, „Saznaj o životu 2“, u koji smo uključili i jednu nevladinu organizaciju iz Požarevca i dve srednje škole iz Rešice. Namera nam je da proširimo aktivnosti na sva rizična ponašanja mladih“, napominje Milivojevićeva i podseća da je zahvaljujući EU dobijena i oprema za realizaciju projekta.

U klinču s požarima

Sredstva su usmerena i na projekte zaštite životne sredine. Primera radi, opština Vršac je u okviru programa prekogranične saradnje s Mađarskom, u aprilu dobila donaciju od oko 85.500 evra za projekat „Spasimo naše planine od šumskih požara“. Direktor Fonda za zaštitu životne sredine u vršačkoj opštini, Saša Živković, kaže za Danas da će korist od realizacije tog projekta imati ne samo biljni i životinjski svet na Vršačkim planinama već i oko 43.000 građana Vršca i sedam okolnih sela, koje požari često ugrožavaju.

– Samo u jednoj godini izbila su 34 požara od čega čak 23 u julu. Zato smo zajedno sa jednim javnim preduzećem iz Mađarske i Građevinskim fakultetom iz Beograda kandidovali projekat koji ima dva cilja. Jedan je da edukujemo ljude iz Vršca i okolnih sela, poljoprivrednike, ali i decu, o prevenciji požara. Drugi cilj jeste da izradimo geografsko-informacioni sistem sa satelitskim snimcima i geodetskim merenjima šumskih puteva. To će nam omogućiti da utvrdimo gde su najkritičnija područja na kojima može doći do požara. Takođe će olakšati pristup vatrogasnim vozilima kako bi se reagovalo čim požar izbije, a ne kada se uveliko raširi – ističe Živković i podseća da su Vršačke planine prirodno dobro prvog stepena u kojem žive zaštićene ptice i biljne vrste.

On podseća da su dosad već napravljeni snimci koji se unose u računare, a obavljena su i predavanja po selima, gde su u gostima bila i deca iz Mađarske koja su takođe mogla da slušaju o prevenciji požara. „EU insistira na održivosti projekata, odnosno, njihovom nastavljanju. Zato nam je u planu da nakon ovog projekta usledi još jedan, u okviru kojeg bismo po šumama postavili senzore koji bi nas upozoravali na požar. Takođe, ideja je da se projekat nastavi i tako što bismo, u saradnji sa opštinom Pančevo, napravili sličan geografsko-informacioni sistem za celu Deliblatsku peščaru, koja je, kao nacionalni park, ugrožena od požara i više nego Vršačke planine“, navodi Živković.

Deo novca namenjen je i malim, „people to people“ projektima koji za cilj imaju organizovanje druženja. Sredstva za jedan takav projekat dodeljena su Teniskom klubu Dinamo iz Pančeva, koji je konkurisao zajedno sa teniskim klubom Tivoli iz Temišvara. Predsednik Dinama, Miodrag Lazić, kaže za Danas da je novac EU pomogao organizovanje teniske škole u dva grada koju je prošlo oko 70 dece. Za igrače do 16 godina organizovan je i petodnevni kamp u Temišvaru, takođe su organizovani i dvodnevni susreti igrača tih klubova veterana u Rumuniji i Srbiji. „Te događaje pratili su i sadržaji iz kulture pa smo tako za decu organizovali obilaske značajnih objekata u Temišvaru dok smo gostima iz Rumunije pokazali Pančevo i znamenitosti Beograda. Ponovo ćemo, sa istim partnerom, konkurisati za sredstva IPA, a cilj nam je da osnujemo tenisku asocijaciju Banata“, ističe Lazić i dodaje da je u planu i realizacija projekta u okviru programa prekogranične saradnje sa Hrvatskom gde je ideja da se sa teniskim savezom Slavonije i Baranje organizuje druženje klubova iz tih delova našeg zapadnog suseda i Srema.

Brojke

Prema podacima Ministarstva finansija, novac za programe prekogranične saradnje s Rumunijom dosad je dobilo 53 projekta u ukupnoj vrednosti od 4,6 miliona evra. Kada je reč o programima sa Mađarskom, odobreno je 47 projekata koji su od EU dobili 3,99 miliona evra. Na kraju, 33 projekta prekogranične saradnje s Bugarskom dobilo je grantove od 2,72 miliona evra. Najmanja vrednost pomoći iznosila je 12.295, a najviša 294.389 evra. Ukupno je dosad odobreno 113 projekata u vrednosti od 11,3 miliona evra, pokazuju podaci Ministarstva finansija. U toku je, ili nedavno završeno, prijavljivanje projekata prekogranične saradnje koji će biti finansirani iz IPA.

Novac za zoološki vrt

Novac EU kroz programe prekogranične saradnje dobio i jedan zoološki vrt u Srbiji. Palićki zoo donaciju je iskoristio da, zajedno sa vrtom iz Segedina, organiczuje edukaciju dece o životinjama. U zoološkom vrtu Palić tvrde da je u okviru konkursa na kojem su dobili sredstva, taj projekat bio najbolji u Evropi i dobio niz priznanja. Rezultat je bio izgradnja dva obrazovna objekta, organizacija tri međunarodna seminara i jednodnevnih izleta u oba zoološka vrta za 2.400 dece, letnji kamp za decu iz Mađarske i razmena radnika dve ustanove. Sredstva su odobravana i za razvoj lokalnog turizma u pojedinim malim opštinama, kao i za projekte namenjen članovima teniskih i rukometnih klubova. Jedan od interesantnih projekata u sferi sporta jeste i „Prekogranična saradnja u treningu sportskih padobranaca“. Novac je izdvajan i za organizovanje kampova za mlade, izgradnju biciklističke staze, unapređenje zdravstvenog osiguranja na lokalu, digitalno opismenjavanje, nadarenu decu, upravljanje otpadom, kulturno nasleđe…