Brojne predrasude prema žrtvama trgovine ljudima

Istraživanje je urađeno na uzorku od 600 građana i 41. stručnog radnika zaposlenog u centrima za socijalni rad, kao i kroz 21 intervju sa osobama koje su u riziku da postanu žrtve trgovine ljudima i 27 grupnih intervjua sa predstavnicima institucija i nevladinih organizacija.

Kako se navodi, čak trećina ispitanih građana, 35,1 odsto, iako je čula za trgovinu ljudima, ne zna da odredi šta čini trgovinu ljudima osim da se radi o prodaji ljudi. Istovremeno, tek 20,6 odsto građana smatra da bi moglo da prepozna situaciju trgovine ljudima, međutim najčešći odgovor na ovo pitanje je da bi žrtvu trgovine ljudima prepoznali po intuiciji, generalno po ponašanju, ili na osnovu životnog iskustva (40,7 odsto).

U istraživanju se ističe da su stavovi građana „oblikovani pre svega stereotipima i senzacionalistički propraćenim događajima“, tako da nemaju precizna znanja o tome šta su rizici za trgovinu ljudima, niti o pokazateljima koji mogu da ih navedu da posumnjaju da se u nekoj situaciji radi o trgovini ljudima.

Prema godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta za 2013. godinu, u svetu je tokom 2012. godine u svakom trenutku eksploatisano oko 27 miliona ljudi, dok je otkriveno ukupno 46.570 žrtava. Ukoliko datu procenu o broju žrtava trgovine ljudima na globalnom nivou prevedemo u broj žrtava na 1.000 ljudi, to znači da su u proseku oko tri osobe na svakih 1.000 žrtve trgovine ljudima.

Kompletno istraživanje će danas biti predstavljeno u beogradskom Medija centru.

Najprofitabilnije krivično delo u svetu

Trgovina ljudima je, iako je kršenje ljudskih prava žrtve, jedno od najprofitabilnijih krivičnih dela današnjice. Međunarodna organizacija rada (MOR) procenila je da se na osnovu prinudnog rada ostvari godišnji profit od 150,2 milijarde dolara, pri čemu se najveći deo ostvaruje od seksualne eksploatacije. Prema procenama od 2005. godine, čak 71 odsto profita od prinudnog rada nastaje eksploatacijom žrtava trgovine ljudima.