Čeka nas komplikovana politička scena

Očekujem zaista dobar rezultat na ovim izborima, iako smo tri godine bili vanparlamentarna stranka, što je svakako imalo uticaja na naš rad, i uprkos apstinenciji velikog broja građana. Međutim kvantificirati, bilo bi zaista neozbiljno, kaže Jožef Kasa, lider Saveza vojvođanskih Mađara. On dodaje da bi jedan, dva, ili čak tri poslanika u parlamentu bio „neželjeno nizak rezultat“.
S kojim strankama bi SVM mogao praviti koaliciju?
– Generalno rečeno, samo demokratski orijentisane partije dolaze u obzir. Krajnja desnica, pa i partije bivšeg režima, nikako. Međutim, situacije je prilično otežana zbog toga što su naši koalicioni partneri iz prošlosti, moram to reći, u izvesnom smislu politički dvolični. U razgovorima obećavaju puno i traže našu saradnju i podršku, ali svakodnevno na terenu vidimo da startuju naše biračko telo, čak i da proklamuju ideju da manjinske stranke nemaju budućnost, da u stvari nema potrebe za njihovim postojanjem, već da ih treba utopiti u tzv. građanske partije. Pri tom gube iz vida da je Savez vojvođanskih Mađara u najmanju ruku isto toliko građanski koliko su i njihove partije. Istorijski je dokazano da su Mađari mnogo ranije imali građansku svest nego što se to dogodilo u Srbiji.

Incidenti nemaju veze s izborima

Ovih dana su ponovo učestali izlivi etničke netrpeljivosti. Mogu li se oni dovesti u vezu sa izborima?

– Nije tačno da je to u vezi sa izborima. Te pojave prisutne su sve vreme, ali se tada obično ne reaguje takvom žestinom kao za vreme izborne kampanje. Zbog toga ne stoji tvrdnja da su incidenti nestali, već se samo njihov broj smanjio, ili nije imao tako oštar karakter. Ali, napetosti stalno postoje. Jedan od najuverljivijih primera je događaj u Subotici za vreme organizovanog sečenja badnjaka, kada su iz kolone vikali: „Zaklaćemo vam decu“. Na to nismo reagovali, ali imamo pismeni izveštaj o tome. I to nema veze s izbornom kampanjom. Prosto nekima to odgovara – da bude te napetosti, te nesloge, da bi na neki način sebe potvrdili, ili lično, ili kao pripadnike većinskog naroda.

Ne želim da kažem da su iza slučaja na Paliću etnički motivi i zbog toga mislim da je sramotno od policije što ne objavljuje tačne podatke, da znamo ko je to uradio. Jer, ako je to dete maloletno i ako njega moramo štititi, njegove roditelje ne moramo, bez obzira na to da li je reč o Mađaru, Srbinu, Hrvatu, ili Romu. A to se jednostavno zataškava. Sada kada sam digao glas, u roku od pola dana otkrili su počinioce. Pre godinu dana bio je zapaljen Betlehem u toj istoj crkvi i do danas nije objavljeno da li je počinilac uhvaćen.

Zbog mnogih takvih političkih nedoslednosti biće otežan razgovor oko stvaranja koalicije. Štaviše, razmišljamo da zbog ovakvog ponašanja i ne započnemo razgovore o koaliciji. Nama uopšte nije prvorazredni cilj da budemo u vladi, jer znamo da bi nas držali samo kao „perjanicu na kapi“, dokazujući time da u Srbiji vlada demokratija i da se vodi računa o nacionalnim manjinama. To smo iskusili u proteklom vremenu, pa čak i u Vladi u kojoj sam bio sa Zoranom Đinđićem veoma teško su se probijale ideje vezane za problematiku manjinskih zajednica. Danas je situacija i lošija nego tada. Zbog toga je preuranjeno pričati o tome s kim bismo pravili koalicije.
Svojevremeno ste pominjali da bi se eventualno moglo razgovarati i o saradnji SVM s DSS. Kako gledate na činjenicu da je na listi te stranke jedan od saradnika Željka Ražnatovića Arkana?
– Upravo ta činjenica umnogome otežava razgovore s DSS. Ja se veoma živo sećam kada sam sedeo u istom parlamentu s Arkanom, štaviše u istom redu u poslaničkim klupama, s kojom me je mržnjom gledao. Ta njihova zalaganja za veliku Srbiju, njihovi „tigrovi“, paravojne formacije, to se ne zaboravlja. I to će sigurno otežati razgovor s DSS.
Međutim, ipak imam određenu rezervu. Budućnost u Srbiji je u rukama DS i DSS. To su u ovom trenutku najjače političke snage koje su donekle dokazale da su demokratski orijentisane, ili bar da su demokratskije od prethodnog režima, tako da je njihova saradnja neminovna. A mi smo, moram reći, balansirali između te dve stranke, s namerom da njihove stavove približimo. Svakome je bilo jasno da su njihovi interesi različiti i da postoji nekakav antagonizam između DS i DSS i kada smo pokušali da te stavove pomirimo neki su, pa i gospodin Tadić, moj prijatelj (sada pod znacima navoda), to što pregovaram s DSS meni pripisali kao veliki greh. Upravo ti njihovi odnosi i neminovnost prihvatanja realnosti da moraju biti zajedno u interesu Srbije, navode me na to da zajedno moramo preuzeti odgovornost za budućnost ove države.
Očekujete li da se SVM ponudi i neko mesto u vladi?
– U dosadašnjim razgovorima to je često provejavalo – da računaju te na mene, te na SVM, te da ćemo biti u koaliciji za stvaranje vlade. Međutim, upravo zbog iskustava iz predizborne kampanje ja to prihvatam s oprezom.
Koji bi prema Vašem mišljenju trebalo da budu strateški ciljevi i potezi nove vlade Srbije?
Začudo, ni DS niti DSS ne stavljaju na prvo mesto evropske integracije. To jeste u njihovom programu, ali ne kao prioritet. Ali SVM, kao mala stranka jedne etničke zajednice, upravo to ima kao prioritet – da Srbija mora prihvatiti evropsku budućnost, inače će ostati sama, zabarikadirana, opkoljena… Mađarska je već u EU, Rumunija i Bugarska takođe, Makedonija pregovara, Crna Gora počinje pregovore, Hrvatska je na korak do Evrope, pa čak i Albanija pregovara o priključenju… A mi koji smo bili najspremniji, možda istorijski i geografski predodređeni za to, zbog sopstvene gluposti sada i ne razmišljamo o EU, nego provejava stav – ako smo potrebni Evropi oni će doći kod nas. Zbog toga mislim da će biti prilično komplikovana situacija na političkoj sceni Srbije.
Koji su ciljevi SVM kada je u pitanju mađarska zajednica u Vojvodini?
– Kao što sam rekao – borba za evropsku integraciju. Jer, mađarska zajednica svoje probleme može najvećim delom razrešiti samo u okviru EU. Pre svega zbog ispravljanja trijanonskog sindroma, zbog mogućnosti da mađarski živalj bez konflikata i zategnutosti može međusobno da komunicira, da živi kao ekonomski celovita zajednica bez veštački postavljenih barijera. Kao što, recimo, Nemci sada zajedno žive. Na kraju krajeva, to treba da bude cilj i Srbima, jer će tada svi oni živeti bez ikakvih granica i podela. I zbog toga nam je to prioritetni zadatak.