Na poljima subotičke opštine, od pre nekoliko meseci, ponovo patroliraju poljočuvari, ljudi zaduženi da se brinu o zaštiti useva i zemljišta. Ova služba ima dugu tradiciju u Vojvodini, i na neki način predstavlja nasleđe još iz Austrougarske, koja je kao uređena pravna država vodila brigu i o toj vrsti imovine svojih građana, ali i o javnim površinama.
Na poljima subotičke opštine, od pre nekoliko meseci, ponovo patroliraju poljočuvari, ljudi zaduženi da se brinu o zaštiti useva i zemljišta. Ova služba ima dugu tradiciju u Vojvodini, i na neki način predstavlja nasleđe još iz Austrougarske, koja je kao uređena pravna država vodila brigu i o toj vrsti imovine svojih građana, ali i o javnim površinama. Poljočuvari su u seoskim sredinama ranijih decenija imali veliki ugled i prilične „ingerencije“ . Bili su, u izvesnom smislu, prava poljska policija i pred svakim prestupnikom predstavljali državu, koji je stoga morao računati i na to da će biti suočen sa opštom osudom ukoliko ga otkriju, budući da su se reč i sud poljara i te kako uvažavali. Njihov posao je utoliko više bio uvažavan ako se ima na umu da su u to vreme za sadašnje prilike prinosi bili znatno skromniji i da je svaka krađa bila direktno ugrožavanje egzistencije seoskih domaćinstava. A prestupnici su bez razlike krali voće, kukuruz, sadnice, povrtarske plodove, grožđe …
Najviše krađa na poljima tokom devedesetih
Mirko Ostrogonac, iz Odeljenja za poljoprivredu subotičke opštine kaže da je ova služba inovirana prevashodno iz ekoloških razloga. Krađa je bilo najviše upravo u vreme kada je služba ukinuta, tokom devedesetih, kada su ljudi masovno gubili posao i suočavali se sa velikim egzistencijalnim problemima.
– Danas ih ima znatno manje, mada ni to ne treba zanemariti, dok se sa problemom divljih deponija opština bori godinama. Čim se jedna sanira, pojavljuje se druga. Međutim, otkako su poljočuvari ponovo na njivama, primećeno je da je takvih pokušaja da se đubre baca kako kome padne na pamet znatno manje – kaže Ostrogonac, napominjući da je u celoj priči veoma bitan taj psihološki aspekt, da ljudi znaju da sada postoji neko ko nadzire, tako da oni koji su olako prelazili preko bilo kakvih zabrana sada moraju dobro razmisliti o tome da će ih neko možda videti i prijaviti.
Današnji poljari, međutim, imaju dodatni problem, brigu o divljim deponijama, koje su postale svojevrsni danak tehnološkom razvoju zagadivši gotovo sve prilaze naseljima, koje sa svih strana opkoljavaju ružna smetlišta.
Lazo Džavić, poljočuvar u Starom Žedniku, kaže da su se ljudi „opustili“ posle skoro decenije i po nebrige za polja, koliko je bila ukinuta ova služba, pa je takvih nelegalnih deponija poslednjih godina izuzetno mnogo. No, ni krađe i ugrožavanje poseda nisu nestali, te je posao i nove poljarske službe otkrivanje i takvih prestupnika. Ali, za razliku od bivših poljara, ovi današnji imaju druga sredstva i druge metode. Umesto puške ili pištolja, oni sa sobom nose mobilni telefon. Njime su povezani sa centralom i drugim kolegama, čime su praktično svi „umreženi“, i to 24 časa dnevno.
– Nama nije cilj da plašimo ljude, već da im ukažemo na štetu koju čine, i sprečimo da to dalje rade. Uveren sam da kada jednom budu otkriveni, oni to neće dalje činiti – kaže Džavić, ističući da je njihova uloga i edukativna, jer je vrlo važno ukazati ljudima kakvu štetu čine kada bacaju smeće svuda naokolo.
Poljočuvari takođe imaju zadatak da otkrivaju površine pod ambrozijom, kako bi se mogla sanirati takozvana žarišta ove alergijske biljke, da vode brigu o mladim zasadima drveća, sprečavaju uništavanje i paljenje useva i eventualno hemijsko zagađivanje njiva, da sprečavaju krađu slame nakon žetve, i takođe da čuvaju protivgradne stanice. Njihova je obaveza i da nadležne obaveštavaju o neobrađenim i zapuštenim parcelama, a svi ti zadaci bi se mogli opisati kao čuvanje reda i čistoće polja i njiva.
– Sadašnji čuvari polja se u još nečemu razliku od ranijih, svi su uniformisani, imaju legitimacije i identifikacione brojeve na uniformama, a na teren uglavnom izlaze na biciklu. Uz to, osim poznavanja terena, što je bio jedan od važnijih uslova za angažman preko agencije Pro gard, kojoj je opština poverila ovaj posao, bitno je i da čovek ima afiniteta za to – kaže Lazo Džavić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
