Dobrodošli na Zapad, preko Bosfora

Turci više vole turski čaj, koji se sprema i po pola sata u posebnim džezvama, te njime nude goste, dok im je kafa drugi izbor. Za taj užitak ispijanja i pripreme čaja mi verovatno ne bismo imali ni snage ni živaca. Čaj je toliko popularan da vam, ako niste poseban ljubitelj tog napitka, a imate više sastanaka tog dana s turskim domaćinima, posle petog pitanja „jeste li za čaj“ – ono postane potpuno smešno, a odbijanje neprijatno – iako ste tog dana čaja popili, unapred, za čitavu hladnu i dugu zimu.

A kafa, kafa se kuva na isti način kao ova naša „domaća – a turska“. Mada je mnogo ukusnija, valjda po principu – u gostima je sve slađe. Kada je o cigaretama reč, one i nisu tako jeftine, da ne kažemo tri puta su skuplje nego u Beogradu, i gotovo da niko na ulicama ne puši. U kafićima posebno, jer je pušenje strogo zabranjeno.

Jedini pravi i strastveni pušači bili su u grupi novinara iz Srbije, koji su zahvaljujući udruženju SITA (Serbia International Trade Association), koje okupljanja privrednike i razvija i neguje prijateljske odnose između Srbije i Turske u domenu kulture i ekonomije, imali priliku da poseti Istanbul, grad bez kraja i početka, ali koji besprekorno funkcioniše. Dovoljno je reći da ovaj grad ima duplo više stanovnika nego Srbija, u kojoj se tačno zna gde gradovi počinju i gde se završavaju, jer u jednom trenutku zgrade i solitere zamenjuju njive i šume.

U Istanbulu možeš da putuješ satima a da si i dalje u gradu. Iza svakog brda, kad zelenilo zameni beton, pomisliš – evo najzad izlaska iz grada – a iza brda novo naselje sa zgradama i najmodernijim oblakoderima. Neretko pukne pogled na morsku pučinu. Domaćini su nam objasnili da se u Istanbulu na veoma malo mesta u gradu može kupati, odnosno da su plaže retke, iako grad leži na Bosforskom moreuzu koji deli Mramorno i Crno more, i Aziju od Evrope.

Na gotovo svakoj zgradi ili ispred nje, ali i na pojedinim prozorima privatnih stanova, postavljene su državne zastave i one s likom Kemala Ataturka. Državnih zastava ima i na prozorima privatnih stanova i to u velikom broju. Takvo ponašanje stanovnika bi se u Beogradu ili ostalim delovima Srbije smatralo u najmanju ruku „sumnjivim“.

Istanbul je toliko velik grad da ga treba upoznavati natenane, u više navrata. Češći dolasci će ubuduće biti lakši, jer je turska avio-kompanija Turkish airline od 28. maja povećala broj svojih letova iz Beograda do Istanbula na 12 nedeljno. U toku je i kampanja „Dobrodošli na Zapad“, kojom se promoviše putovanje u gradove zapadne Evrope i Amerike preko Istanbula.

Dolazak u Konstantinopolj ne bi bio tako zanimljiv da nismo leteli Turkish airlineom. Poklonici sporta na jednoj od sportskih televizija mogu videti zanimljive reklame za ovu kompaniju u kojima su fudbalski timovi velike Barselone i Mančester Junajteda, ali i bivši svetski reket broj jedan Karolina Voznjacki, kao i košarkaš LA Lejkersa Kobi Brajant. Zarazna melodija pesme „We are Turkish airline, we are globally yours“ nije nam izbijala iz glave dok smo se vozili zaista udobnim avionima ovog prevoznika. Od Srbistana, kako Turci zovu Srbiju, do Istanbula let je trajao nešto više od sat vremena, ali je uz prijatne stjuardese i „luksuzan obrok“ – losos – put proleteo.

Za one koji se pitaju na koji način se hrana u avionima pravi i do njih doprema, evo kako to radi Turkish airline i Do & Co, kompanija koja radi ketering za mnoge avio-kompanije. Zahvaljujući domaćinu Ozguru Boranu, generalnom menadžeru Turkish airlinea za Srbiju, novinari iz Srbistana imali su priliku da vide ceo proces pripreme hrane koja se deli u avionima, od dopremanja svežih namirnica, voća i povrća, do slanja obroka do aviona u kamionima, čija se putanja prati iz centralnog komandnog centra. Ovaj veliki mehanizam zaista deluje impresivno, jer se radi, što bi mi rekli, ko na traci, u tri smene puna 24 sata. Dobra usluga za putnike Turkish airlinea za DO & CO je na prvom mestu. Na letovima prve i biznis klase nalaze se i „leteći kuvari“, majstori kuhinje koji za putnike prave specijalitete i hedonistička remek-dela.

Jedna od destinacija srpskih novinara bila je i turska televizija STV. Tog utorka, 22. maja, glavna gradska vest u Istanbulu je bila iskakanje glavnog šrafa na jednom od bosforskih mostova. Dok inženjeri i radnici nisu izašli na lice mesta i kvar sanirali, formirale su se kolone vozila duge i po pet kilometara. Bilo je veoma važno most osposobiti za saobraćaj pre popodnevnog špica kada se veliki broj ljudi vraća s posla iz evropskog u azijski deo grada i obrnuto. Sva ta dešavanja, uz anketu vozača automobila koji stoje u koloni, ispratila je i S televizija, koja je prilog o tome u centralnim vestima pustila u prisustvu gostiju iz Srbije.

Dok se gužva u gradu i mostovima smirivala, novinari iz Srbije su za to vreme na azijskoj strani grada obilazili bolnicu Sema, koja pruža najkvalitetniju medicinsku uslugu. Iako su se očekivale gužve, prelazak preko jednog od mostova u kasnim večernjim satima bio je sasvim lagodan.

Kako se može biti human kada nekog zadesi prirodna nepogoda, videli smo u humanitarnoj nevladinoj organizaciji, čije ime na srpskom znači „Zar nema nikoga“, a na turskom se kaže „Kimse jok mu“. Ova organizacija, koja je aktivna u 63 zemlje i razvija se u 23 ogranka širom Turske, pritekla je u pomoć i Kraljevu koji je zadesio zemljotres 2010. Pomoć je organizovana i za Peru, Mjanmar, Pakistan, Bangladeš i mnoge druge države koje su stradale od „više sile“. Bez obzira na rasu, jezik, naciju i sve ostalo što može, a ne treba da deli ljude.

Ljudi koji se trude da Srbija i Turska ostvare što veću ekonomsku saradnju i koji su zainteresovani da povežu srpske i turske biznismene udruženi su u TUSKON (Konfederaciju industrijalaca poslovnih Ljudi Turske sa sedištem u Istanbulu). Tuskon okuplja više od 160 poslovnih asocijacija sa oko 100.000 kompanija i poslovnim partnerima u 140 zemalja širom sveta. Tokom večera s potpredsednikom Tuskona Ahmetom Džigerom informisani smo da turski privrednici žele da investiraju u Srbiji, a posebno su zainteresovani za izgradnju šoping-molova, kao i ulaganje u stambeni i poslovni prostor.

– Politički odnosi između Srbije i Turske nisu nikada bili bolji, ali ekonomska saradnja dosta zaostaje i trenutno se u trgovinskoj razmeni koristi svega 10 odsto potencijala – rekao je Džiger.

Prema njegovim rečima, „za veću privrednu saradnju nema nekih posebnih prepreka, osim što turski investitori ne poznaju dovoljno srpsko tržište, a u Srbiji ima mnogo mogućnosti za investiranje“. Džiger je naglasio da će Srbija najverovatnije pre Turske postati punopravni član EU i da će to turska preduzeća moći da iskoriste za tekstilnu, prehrambenu i industriju autodelova, s obzirom na sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske.

Na samom kraju putovanja, red je da se nešto kupi – odlazak u Kapali čaršiju gde će svako naći nešto. Može vam se desiti da vam se od raznih boja i mirisa, kao i veličine te tržnice malo zavrti u glavi i da se izgubite, ali vredi probati. Naravno, cenkanje je neizostavno.

Mačka omiljena domaća životinja

Izgleda da je mačka omiljena životinja Istanbula. Male, velike, raznih boja muvaju se po ćoškovima strogog centra grada, na periferiji i pored mora. U okolini poznatog trga Taksim pretrčavaju iz jednog u drugo dvorište, zavlače se ispod kapija, lenjo sede ili leže ispred mnogobrojnih turističkih radnjica kao da im je dosadilo da gledaju na hiljade turista koji bezglavo traže izlaz na Bosfor ili Aja Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi, Kapali čaršija, najbolji ratluk, tufahije, baklave….

Vodič kroz Srbiju za turske privrednike

Udruženje SITA, koje je poslovni partner TUSKON – a, početkom ove godine je izdalo brošuru „Vodič kroz Srbiju“ namenjenu privrednicima iz Turske, koja je štampana na turskom jeziku, a deli se besplatno. Turska je 16. najveća svetska ekonomija, koja je uprkos globalnoj ekonomskoj krizi u 2011. godini imala privredni rast od osam odsto.