Država krije odgovorne za logor u Šljivovici

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) su u ovom logoru od avgusta 1995. do aprila 1996. godine držali više stotina bošnjačkih muškaraca iz Žepe i okoline, koji su nakon pada Žepe prešli Drinu i utočište potražili u Srbiji. U logoru Šljivovica, kao i logoru Mitrovo Polje kod Aleksandrovca, zabeleženo je na desetine slučajeva torture i nehumanog postupanja srpskih policajaca prema bošnjačkim muškarcima, a pet logoraša je od posledica zlostavljanja preminulo.

Međutim, do danas niko od pripadnika policije, ali i vojske i državne bezbednosti nije odgovarao zbog protivpravnog zatvaranja, mučenja i drugih oblika teškog kršenja ljudskih prava nad više stotina Bošnjaka koji su bili smešteni u ovim logorima.

Amir Omerspahić, koji je u logoru proveo šest meseci i koji je u trenutku zarobljeništva imao 21 godinu, kaže za Danas da se nada da će pravda biti zadovoljena i da će ljudi koji su činili zločine kad-tad odgovarati.

– Moram da napomenem da je ovde bilo i dobrih policajaca, ali nam oni nisu mogli pomoći. Bilo je primera da su se policajci krili dok su nas njihove kolege tukle, jer nisu mogli da gledaju kako nas muče. Naveo bih primer policajca kojem su pošle suze dok nas je gledao kako jedemo grašak u kom je bilo crva, kaže Omerspahić. On navodi da ne zna imena policajaca koji su mučili zatvorenike, ali se nada da ima savesnih policajaca koji će zbog griže savesti možda otkriti njihova imena.

– Najteže mi je palo to što je sva nedela činio regularni MUP Srbije – navodi Omerspahić. On posebno ističe da danas ne mrzi ceo narod, te da samo osuđuje pojedince iz sva tri naroda koji su devedesetih činili zlo.

FHP je septembra 2011. podneo Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv 52 pripadnika MUP-a, Državne bezbednosti Srbije i Vojske Jugoslavije zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih u ovim logorima. U krivičnoj prijavi su navedena imena i kontakti više od 80 bivših zatočenika ovih logora, njihove izjave i druga dokumentacija. Međutim, tužilaštvo je marta 2013. obavestilo FHP kako je donelo odluku „da nema mesta krivičnom gonjenju“, ali je FHP naknadnom proverom ustanovio da Tužilaštvo nije ni kontaktiralo predložene svedoke.

Zbog nesprovođenja adekvatne istrage, FHP je u aprilu, u ime 78 Bošnjaka, bivših logoraša i članova porodica ubijenih u logorima, podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije i tražio od suda da utvrdi da je država Srbija povredila pravo na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i pravo na jednaku pravnu zaštitu nesprovođenjem adekvatne i efikasne istrage o slučajevima zlostavljanja i lišenja života.

„FHP je, takođe, ustavnom žalbom tražio da sud poništi odluka Tužilaštva i naloži sprovođenje efikasne istrage, kao i da država podnosiocima žalbe, zbog kršenja njihovih prava, isplati odštetu u ukupnom iznosu od 234 miliona dinara“, navode u FHP.

Inače, krajem prošle godine je doneta jedina presuda u korist žrtava. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je, naime, prvostepenu presudu kojom je državu Srbiju proglasio odgovornom za nehumano postupanje pripadnika MUP-a prema Muji Vatrešu u logoru u Mitrovom Polju i odredio da mu država Srbija isplati odštetu od pola miliona dinara.

Obeležiti logore

FHP, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom pozvali su juče institucije Srbije da mesto nekadašnjih logora za Bošnjake iz Žepe u Šljivovici i Mitrovom Polju obeleže na način kojim će se žrtvama nedela počinjenih od pripadnika MUP-a priznati učinjena nepravda.

Svirepo mučenje

Logore Šljivovica i Mitrovo Polje obezbeđivali su pripadnici MUP-a. Po dolasku u logore zarobljenici su morali da prođu kroz „špalir“. Sobe u kojima su bili smešteni bile su pretrpane ljudima. Tokom noći policajci bi prozivali logoraše ili bi ulazili po njih u sobe, izvodili ih i tukli pendrecima, letvama i električnim kablovima. Neki policajci su logorašima gasili cigarete po telu i terali ih da piju vodu u koju su prethodno sipali motorno ulje. Nekoliko logoraša je seksualno zlostavljano.

Policajci su svakodnevno logoraše fizički i psihički zlostavljali, naređivali im da se međusobno tuku, da premeštaju veliko kamenje sa jednog mesta na drugo, da po celu noć trče po logorskom krugu, da rade sklekove, da stoje u dvorištu i gledaju u sunce dok ne padnu u nesvest.