Poljoprivrednici u okolini Subotice koji se bave uzgajanjem povrća a prodaju ga na pijacama žale se da se poslednjih godina njihova zarada od tog posla konstantno smanjuje. Ponekad se za čitav dan proveden za pijačnom tezgom kući ne odnese ni hiljadu dinara. A nekada se od prodaje povrća relativno dobro zarađivalo – sedamdesetih godina od povrtarstva naši seljaci su obnavljali svoj „vozni park“, kupovali belu tehniku, gradili kuće.
Poljoprivrednici u okolini Subotice koji se bave uzgajanjem povrća a prodaju ga na pijacama žale se da se poslednjih godina njihova zarada od tog posla konstantno smanjuje. Ponekad se za čitav dan proveden za pijačnom tezgom kući ne odnese ni hiljadu dinara. A nekada se od prodaje povrća relativno dobro zarađivalo – sedamdesetih godina od povrtarstva naši seljaci su obnavljali svoj „vozni park“, kupovali belu tehniku, gradili kuće… – Danas je to ispod ekonomske računice, jer se od zarade ne mogu pokriti ni troškovi proizvodnje – žali se Lajoš Rihter s Palića koji gotovo čitav svoj radni vek uzgaja povrće. On, a i mnogi slični njemu, smatraju da je krivac za to nizak standard njihovih kupaca, ali i ukupna situacija u našoj privredi u kojoj se, kako navode, od rada teško živi, pogotovo seljačkog.
Teško onom ko s dve ruke zarađuje
– Krpimo jedan dan na drugi. I svake godine je sve lošije – desi se ponekad da je zarada nešto bolja, a onda nedeljama ništa. A kada se nešto i zaradi, ili moraš kupiti nešto za traktor, ili veštačko đubre, ili seme, ili već nešto treće. I, ode zarada. Ko s dve ruke zarađuje tome nije lako – kaže Rihter.
Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede, navodi da je takva situacija logična posledica tranzicionih promena koje nagoveštavaju možda i kraj zelenih pijaca kakve poznajemo.
– Poljoprivrednici koji se bave obradom zemlje na tradicionalan način, na malom posedu od nekoliko hektara i uz nisko intenzivnu proizvodnju, neće moći od nje da žive. Potrebno je ili promeniti strukturu proizvodnje, ili se udružiti. Trećega nema. U evropskim zemljama to se rešava kroz subvencije, ali i tamo konkurentnost određuje ko će ostati u poljoprivredi. Zbog toga smo i mi u Ministarstvu poljoprivrede pokušali naše proizvođače da podržimo kreditnim i drugim merama. Isto važi i za povrtarstvo – faktički, zelenih pijaca će u budućnosti biti sve manje i ljudi će sve ređe ići na pijacu. Recimo u Sloveniji to je trenutno pet odsto, dok u drugim evropskim zemljama manje od jedan odsto građana ide na zelene pijace. Uglavnom se svi snabdevaju u supermarketima – kaže Ivana Dulić Marković, napominjući da će se to neminovno dogoditi i kod nas. To je tamo nametnuo način života i način proizvodnje, a kod nas se to još nije dogodilo jer prosto zaostajemo u razvoju. Sigurno je da će u budućnosti svi biti orijentisani na super i megamarkete, dok će zelena pijaca ostati tradicionalnim i nostalgičnim građanima koji imaju naviku da kupuju na pijaci.
Profitabilna proizvodnja je već izvesno vreme i kod nas uslovljena veličinom poseda, a poljoprivrednici čija imanja ne prelaze dvadesetak hektara, kojih je i najviše, već su iskusili tu stranu tranzicije. Upravo najveći broj ovdašnjih poljoprivrednika sa zelenih pijaca nema više od dvadesetak hektara zemlje. Uz sve prateće troškove rad na tim posedima donosi minimalnu zaradu. Lajoš Rihter kaže da se sve svelo na golo preživljavanje.
Izlaz za takve poljoprivrednike koji nemaju kapital da uvećavaju svoja imanja može biti udruživanje, napominje Ivana Dulić Marković. U povrtarstvu će se sve više zahtevati kvalitet, ali i kvantitet da bi se mogao potpisati ugovor sa supermarketom, a to znači da mali proizvođači neće biti konkurentni. – Takvi zahtevi tržišta će sve više nametati potrebu poljoprivrednicima da se udružuju, da stvaraju udruženja koja će zastupati njihove interese, ili se zajedno organizuju u proizvodnji. Niko neće moći da opstane sam. Primeri takvog udruživanja u pojedinim mestima u Vojvodini pokazuju da to može biti uspešno i funkcionalno – kaže Ivana Dulić Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
