Ikona jake ženskosti

Irina Subotić: Tri fragmenta o mileni (11)

Istoričarka umetnosti Irina Subotić doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti, a potom i Narodnog muzeja u Beogradu. Organizovala je brojne izložbe jugoslovenske umetnosti XX veka u zemlji i inostranstvu, učestvovala na mnogim kongresima i simpozijumima u svetu, objavila tekstove o jugoslovenskoj avangardi, savremenoj umetnosti i muzeologiji na 23 jezika. Član je nacionalnih i međunarodnih stručnih udruženja, dobitnik nekolicine uglednih nagrada.

S druge strane, Milena je, po majci – čuvaru porodice, čuvaru tradicije i morala, s velikim autoritetom i uticajem na ćerku, bila poreklom iz vladarske dinastije Karađorđevića, dakle bliska dvoru, pa samim tim i konzervativnijih građanskih nazora. I Milena je bila gorda, introvertna: „hodala je dignute glave“…. Osećala se, možda zbog porekla, možda zbog vaspitanja, superiornijom od okoline. Vaspitanje joj nije dopuštalo da u trenucima velikih materijalnih i drugih nedaća javno pokazuje svoje raspoloženje, ali je o svemu redovno pisala majci i bila pod njenim očiglednim uticajem. Od oca-boema Bruna Barillija Milena je nasledila kreativnost, afinitet prema modernosti, želju za putovanjima i potrebu za nomadskom slobodom. Očev ugled u svetu, kako u Evropi, tako i u Americi, otvarao joj je često vrata umetničkih krugova. Bio je poznat i u našoj sredini kao ovlašćeni ratni reporter za vreme Prvog balkanskog rata (1912) i na početku Prvog svetskog rata (1914-1915): sa ratišta je slao svoje reportaže italijanskim listovima Tribuna i Corriere della Sera, odnoseći se sa mnogo simpatija prema srpskom narodu. Opisivao je niz živopisnih, ali često i tragičnih događaja na frontu. Kasnije Isidora Sekulić, između ostalog, prevodi njegovog „Maestra Tita“ na srpski. I Fridin otac je bio umetnik – sjajan fotograf: obožavala ga je. Slušala je njega, ne majku.

Frida je pisala dnevnik – Milena poeziju: obe forme su označavale autobiografske diskurse, lične simbolike i prenosile njihove intimne emocije. „Nikada nisam slikala snove. Slikala sam sopstvenu stvarnost“, izjavila je Frida, a podsvest i snoviđenja provejavaju Mileninim slikarstvom i njenom poezijom: „U jednom kutku mora, spajajući vale sa zvezdama, čekala sam celog života“… „… San je tako divlji, treba ga terati danima i danima, biti strpljiv, ne drhteći, ne dišući, ne misleći“. „Ključevi sna“ i „Slike od sna i mašte“ – stalno se provlače uz Milenino ime.

Ni Milena i Frida nisu bile slavne za života. Danas su njihova imena gotovo ovenčana legendama – Frida u svetskim razmerama; Milena u našim. Za Fridu se kaže da je bila „simbol internacionalne umetničke boemije, muza erotskog staljinizma“, a za Milenu da je „srpska ikona jake ženskosti“

Kraj