Nacrt zakona o povraćaju oduzete imovine predstavlja značajan pomak u dugogodišnjim nastojanjima da se ovaj problem reši i kod nas, kao što je to već urađeno u drugim zemljama, te bi valjalo očekivati da će se višedecenijsko čekanje građana na ispravljanje nepravde koja im je naneta posle Drugog svetskog rata konačno završiti, ocenjeno je na skupu članova subotičkog Udruženja za povraćaja imovine.
Nacrt zakona o povraćaju oduzete imovine predstavlja značajan pomak u dugogodišnjim nastojanjima da se ovaj problem reši i kod nas, kao što je to već urađeno u drugim zemljama, te bi valjalo očekivati da će se višedecenijsko čekanje građana na ispravljanje nepravde koja im je naneta posle Drugog svetskog rata konačno završiti, ocenjeno je na skupu članova subotičkog Udruženja za povraćaja imovine.
Srbija je, ustvari, jedina zemlja u Evropi koja još nije rešila pitanje restitucije, odnosno koja još nije usvojila ni zakon o tome. Pre nje su to davno uradile Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija, i to pre 16 godina, dakle, zemlje koje su među prvima iz nekadašnjeg socijalističkog bloka primljene u EU. Taj posao su takođe obavile i Bugarska, Rumunija, Hrvatska, BIH, pa i Albanija, koja je to uradila poslednja, ali i ona pre tri godine, dok Srbija još uvek čeka na zakon. Pitanje je koliko će vremena biti potrebno za njegovu primenu, odnosno na sam postupak vraćanja imovine, napomenuto je na skupu subotičkog udruženja.
Predloženi zakon je, međutim, ocenjen kao dobar pre svega zbog toga što predviđa naturalnu restituciju gde god je to moguće, odnosno povraćaj imovine koja je oduzeta, a ne novčanu nadoknatu.
– To je pogotovo povoljno za naše područje, gde je poljoprivredno zemljište ostalo u državnoj svojini – kaže Milan Uzelac, predsednik ovog udruženja.
On, međutim, napominje da je predsedništvo udruženja ocenilo da ovaj nacrt, i pored toga što je pisan sa očiglednom namerom da se što bolje obeštete bivši vlasnici nekretnina, ima i niz manjkavosti koje bi pre nego što se zakon usvoji na republičkoj Skupštini, trebalo ispraviti. Jedna od primedaba odnosi se na član koji predviđa da se bivšem vlasniku vraćaju objekti koji su u vreme oduzimanja bili izgrađeni na poljoprivrednom zemljištu, ukoliko još postoje.
– Postavlja se pitanje kako će se obeštetiti mnogobrojni porušeni salaši i kašteli – navodi Uzelac.
– Takođe, u članu 54. određen je limit za visinu vraćanja imovine po pojedinoj nepokretnosti do milion evra, dok iznos za celokupno obeštećenje na nivou Republike Srbije ne može preći četiri milijarde evra. Ppredviđa se takođe da se do 50.000 evra isplaćuje puna vrednost, dok se se za raspon vrednosti od 50.000 do 150.000 evra umanjuje za 20 odsto, a za iznose preko 150.000 evra umanjuje se za 30 odsto. Udruženje smatra da su bivši vlasnici već dovoljno kažnjeni gubljenjem dobiti za poslednjih 50 godina i stalnim odlaganjem donošenja zakona o vraćanju imovine – kaže on.
Među primedbama nalazi se i član o visini obeštećenja za zemlju koja se ne može vratiti u naturi, u kojem se kao vrednost zemlje utvrđuje godišnji katastarski prihod pomnožen sa 15 godina. To je, po mišljenju članova subotičkog udruženja – malo, ako se ima na umu da je prošlo više od pola veka otkako je zemlja oduzeta. Nejasna je i odredba koja se odnosi na vraćanje pokretnosti, jer se, kako je rečeno, ne vidi na koji će se način obeštetiti pokretne stvari koje više ne postoje, odnosno koje su nestale ili nisu upisane u javni registar. Subotičani takođe ocenjuju da je potrebno i u Subotici oformiti odeljenje za denacionalizaciju, a s obziromna to da je predviđen relativno kratak rok za ceo postupak vraćanja imovine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
