Od visokog pritiska boluje polovina stanovništva Srbije

Najnovija istraživanja zdravlja stanovnika Srbije ukazuju na to da čak 46,5 odraslih osoba ima povišen krvni pritisak, ali da tek svaka treća žena i svaki četvrti muškarac znaju za svoju bolest.
Ovo su podaci nedavno objavljenih rezultata istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, koje su tokom 2006. sproveli stručnjaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“. Nalazi istraživanja pokazuju da raste broj onih sa povišenim krvnim pritiskom u odnosu na slično istraživanje iz 2000, kada je hipertenzija dijagnosticirana kod 44,5 odsto građana.

Hipertenzija radnog mesta

Dr Radmila Živković kaže da povišen krvni pritisak može imati veze sa telesnom težinom, ali ne uvek. Međutim, povišena telesna težina je rizik po sebi. Kod gojaznih može doći do povećanih vrednosti triglicerida, šećera, pritiska i nižeg korisnog holesterola.

– Stres u povećanju pristika igra veliku ulogu, naročito na poslu, što se zove „hipertenzija radnog mesta“. Reč je o slučajevima kada poslodavac zahteva od zaposlenog mnogo više posla nego što on može da obavi, a zaposleni pri tom nije u situaciji da se buni da ne bi ostao bez posla – kaže dr Živković.

Srbija nije jedina zemlja u kojoj se povećava broj žitelja koji imaju visok pritisak, u Italiji 10 miliona ljudi ima ovaj problem, a na čitavoj planeti živi milijardu ljudi sa hipertenzijom.
Reč je o bolesti kojoj se može stati na put razvijanjem zdravih stilova života, a za čije se suzbijanje u Srbiji iz ukupnog budžeta za lekove potoši više para nego za citostatike. Antihipertenzitivne lekove, tokom 2006. uzimalo je 24,1 odsto odraslih stanovnika Srbije.
Internista kardiolog primarijus dr Radmila Živković upozorava da hipertenziju često ne prate nikakve tegobe i da je to razlog zašto mnogi i ne znaju da imaju povišen pritisak, ali da provera pritiska čini jedan od segmenata zdravog načina života.
– Nemati saznanje o tome da se ima visok pritisak može biti opasno, jer je hipertenzija uzročnik, prvenstveno, infarkta miokarda i moždanog udara. – objašnjava dr Živković.
Da bi osoba bila sigurna da ima povišen krvni pritisak potrebno je da ga povremeno proverava. Optimalni krvni pritisak je 120 sa 80, a sve što je preko 140 sa 90 je hipertenzija i treba otići kod lekara.
– Kada se jednom ustanovi povišen pritisak, potrebno ga je stalno proveravati. Postoje i skriveni rizici, koji se mogu otkriti samo dvadesetčetvoročasovnim merenjem pritiska, tzv. holterom, koji se koristi kada ambulantno merenje pokazuje da je sve u redu, a zapravo nije. Holter meri promene pritiska 24 sata i pokazuje da li je pritisak uvek isti ili se povremeno, znatno povećava – kaže dr Živković
Podaci istraživanja zdravlja stanovnika Srbije pokazuju da se povišeni krvni pritisak u Srbiji sreće više kod muškaraca nego kod žena. Čak 48,9 odsto muškaraca starijih od 45 godina ima povišen pritisak. Zapravo, ova brojka varira regionalno, kao i u odnosu na obrazovanost i blagostanje. Tako, u jugoistočnoj Srbiji, koja važi za najsiromašniji deo naše zemlje, ima 49,9 odsto muškaraca starijih od 45 godina koji imaju hipertenziju. Kod stanovnika sa najnižom školskom spremom hipertenzija je najčešća i sreće se čak kod 62,7 odsto njih, ali je i među siromašnima ova brojka visoka. Zapravo, od ukupnog broja siromašnih 53,1 odsto ima povišen krvni pritisak, a među najsiromašnijima 49,3 odsto ima hipertenziju.
Naša sagovornica kaže da se mogući uzroci ove bolesti nalaze u načinu življenja, nedostatku fizičke aktivnosti, stresnim situacijama i nepravilnoj ishrani.
– Zdravi stilovi života zaista jesu preventiva. Ishrana sa što manje soli je nešto što se forsira u svetu. U Americi najavljuju uskoro restorane u kojima će se služiti nesoljena hrana. Zapravo, dve stvari mogu da pomognu u smanjenju rizika od infarkta: fizička aktivnost i propisani režim ishrane – veli dr Živković.
Znanje o postojanju povišenog krvnog pritiska raste sa starošću i najviše je registrovano kod stanovnika starijih od 55 godina. Od onih koji su znali da imaju hipertenziju u 2006. lečilo se 87, 9 odsto, značajno više nego 2000. kada je to činilo 81,5 odsto obolelih starijih od 55 godina.