Tokom proteklih četvrt veka kineska privreda, šesta po veličini u svetu, petostruko je uvećana. Kina je većsada najveći potrošačžitarica, mesa, uglja i čelika u svetu. Smanjivanje siromaštva, očekivani duži životni vek i šira pismenost omogućuju milionima Kineza da poboljšavaju kvalitet života. Inovacije većigraju značajnu ulogu u obezbeđivanju posla, pomagala, kapitala i mogućnosti za lično usavršavanje. Ta tendencija će se u budućnosti nastaviti, ali će biti i novih izazova.
DR DŽEJMS KANTON: Ekstremna budućnost (14)
OsnivačInstituta za globalnu budućnost u San Francisku Džejms Kanton, poznat po nadimcima Dr Budućnost i Digitalni guru, u poslednjih dvadesetak godina savetnik je mnogih vlada i vodećih svetskih kompanija, kao što su General Electric, IBM, UPS, Motorola, Fujitsu, Philips, MasterCard i druge. On je futurista u oblasti poslovanja koji se prvenstveno bavi interesima svojih klijenata u oblastima globalne konkurencije, inovacija, ljudskih resursa i profita. Istovremeno, navodi svoje klijente da se pozabave sve aktuelnijim pitanjima kao što su bezbednost, klimatske promene i energetika. Knjigu objavljuje izdavačka kuća CLIO iz Beograda, uz čiju saglasnost donosimo izvode.
Prevod s engleskog: Đorđe Trajković
Ključno pitanje budućnosti, koje će odrediti bezbednost i stabilnost na našoj planeti, jeste u kojoj će meri Amerika i Kina sarađivati. Kako sada stvari stoje, postoje dva modela, koje predstavljaju dve frakcije unutar i Kine i SAD. S jedne strane, tu su oni koji veću korist vide u globalnoj saradnji nego u sukobljavanju, koji predviđaju da će te dve zemlje poštovati međusobne razlike i svoja nastojanja usmeravati na zajedničke interese. No, tu su i oni koji smatraju da su nesporazumi neizbežni i da će dovoditi do sukoba. Neki američki političari zahtevaju da se Kina preko noći preobrazi u demokratsku zemlju. Ima kineskih političara koji smatraju da SAD rade protiv interesa Kine.
Za politiku koja će doprinositi ostvarivanju strateških interesa obeju zemalja, neophodno je uravnoteženo i mudro vođstvo na obe strane sveta. Nema sumnje da će sukoba biti. Od toga kako se za njih pripremamo i kako ćemo ih rešavati zavisiće budućnost mira i bezbednosti. Rešavanje problema između SAD i Kine možda je značajnije i od globalnog rata protiv terorizma. U središtu tog sukobljavanja biće jedno od ključnih pitanja kojima se ova knjiga bavi: čija će vizija budućnosti prevladati? Da li će to biti budućnost koja će služiti dugoročnim interesima obeju zemalja za obezbeđivanje bezbednosti i napretka? To ostaje da se vidi.
U ovom slučaju, biće neophodna tolerancija prema različitim idejama, zakonima, različitom načinu vladavine i pristupu trgovini – na obema stranama – koja će uvažavati jedinstveni kulturni etos kako Kine tako i SAD. Budućnost sveta zavisi od toga da li će SAD i Kina, uz učešće i primer evropskih i drugih zemalja, naći način da sarađuju umesto da budu konkurenti. To je velika prilika koja nam se pruža da pređemo preko globalnih sukoba oko energije, hrane, trgovine i terorizma, i uđemo u doba nove inovacijske privrede. Strateški određena saradnja između SAD i Kine doprinela bi stvaranju toliko potrebne sile za obezbeđenje globalne bezbednosti i društvene stabilnosti u haotičnom svetu ekstremne budućnosti. Lideri obeju zemalja moraju pažljivo planirati kako će naše vizije budućnosti doprinositi ostvarivanju i unapređivanju naših obostranih interesa.
Od istorijskog je značaja i korak napred to što je Kina Maovu Malu crvenu knjižicu zamenila Bogatstvom naroda Adama Smita. Put u budućnost, prihvatanje kapitalizma i tekući napredak doprineće promenama u toj velikoj zemlji. Istovremeno, Kina mora naučiti da se prilagođava stvarnosti globalne privrede. Društvene reforme, poput demokratije, doći će s vremenom. Do tada, ostale zemlje sveta moraju bolje da upoznaju Kinu.
Kinezi imaju neodoljivu želju da napreduju, kao nekada Amerikanci i Evropljani. Većini Kineza su svakodnevne stvari koje su nama uobičajene, od demokratije do čiste vode i dostupnosti robe i usluga, još nepoznate. Setimo se 1879. godine, doba industrijske revolucije. Danas, uz savremene inovacije poput interneta, bežičnih veza i nanotehnologije, mogućnost da Kina naglo pretekne ostale svetske industrijske velesile – SAD, Japan i Evropu – doneće promene u svetskom poretku.
Većina organizacija, vlada i lidera shvata istorijske promene koje su u toku. Neki bi rekli da je većsuviše kasno za promene koje bi omogućile uspešno suočavanje s tim izazovom. Ja se ne slažem s tim. I dalje nam se pruža istorijska mogućnost da na pravi način odgovorimo izazovu Kine i da se prilagodimo novoj stvarnosti rasta moći tog azijskog diva.
Snažna konkurencija kineskog novog superkapitalizma je sreća u nesreći za sve nas. Da bismo uspešno odgovorili tom izazovu, moramo se prilagođavati. Ako ne budemo još otvoreniji prema inovacijama, ne uvedemo promene u sistem obrazovanja, ne podstičemo preduzetništvo, nauku i inženjering, doprinećemo stvaranju budućnosti u kojoj će tržištima, a na kraju i drugim zemljama, dominirati Kinezi. Ako je tačno da se politička moćzasniva na privrednoj, onda bi mi na Zapadu trebalo da shvatimo da se suočavamo sa izazovom rađanja jedne nove civilizacije koja će, u do sada nezabeleženoj meri, uticati na sve oblasti života. Izrazita uspešnost Kineza u primeni inovacija i u industrijskom razvoju Zapadu može poslužiti kao podstrek i primer za ugled. Ukoliko pak pred takvom stvarnošću zatvara oči, on rizikuje da zaostane. Na izazov Kine možemo i moramo odgovoriti brzim prilagođavanjem i menjanjem…
Možemo podleći strahu od takvog rasta moći Kine ili nam to može biti podsticaj da menjamo svoju privredu. Kinezi su od nas naučili kako da zarađuju novac i kako da sklapaju poslove. Mi smo ih pritiskali da se otvaraju i pridružuju svetskim tržištima. Sada kad oni to svom silinom rade, takav istorijski preokret moramo da podržavamo i ne samo da ulažemo u Kinu kako bismo širili carstvo trgovine – globalni kapitalizam – veći u menjanje Amerike, kako bi opstala. Da, moramo da se menjamo, i to bez odlaganja.
Ukoliko ne budemo shvatili potrebu snažne saradnje između SAD i Kine, i ako budemo propustili tu istorijsku priliku, biće to greška ogromnih razmera, čije će posledice osetiti obe naše zemlje i ceo svet. Moramo se pripremati za budućnost i raditi na stvaranju novih odnosa s Kinom, koji će se zasnivati na globalnoj bezbednosti, inovacijskoj privredi i miru. Amerika neće raspolagati svim resursima – od ljudi i kapitala do proizvodnih pogona i inovacija – da u XXI veku sama bude predvodnik. Ako blagostanje i napredak budu mogli doprineti da se milioni ljudi penju na društvenoj lestvici, to će biti zato što smo našli način da u XXI veku stvorimo novi svetski poredak. Kina ima ključnu ulogu za ostvarivanje takvog plana i za oblikovanje ovog veka. Vreme je da učimo pokrete razigranog zmaja kako bismo skladno plesali sa njim.
Kraj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
