Potrebni dokazi o smeštaju i finansiranju

Uputstvo predviđa da se bezvizni režim odnosi samo na putovanje i ne daje pravo građanima Srbije da borave duže od 90 dana u zemljama EU ili da se zaposle u tim zemljama. Ukoliko građani nameravaju da zbog zaposlenja ili studiranja prekorače rok od 90 dana boravka, obavezni su da pre putovanja podnesu zahtev za dugoročnu vizu ili za dozvolu boravka pri ambasadi ili konzulatu zemlje destinacije.

Za građane koji poseduju biometrijski pasoš ne postoje dodatni finansijski ili administrativni zahtevi da bi slobodno mogli da putuju u šengenske zemlje. Međutim, sva standardna pravila za ulazak u šengenski prostor su i dalje na snazi. To znači da se na granici od putnika može tražiti da dokažu da imaju novac za putovanje i izdržavanje tokom boravka u šengenskom prostoru, zatim da preciziraju mesto boravka (da pokažu hotelsku rezervaciju ili da navedu adresu na kojoj će boraviti). Uz to, osobe koje ulaze u zemlje šengena, ne smeju se smatrati pretnjom javnom redu, miru, zdravlju ili unutrašnjoj bezbednosti i za njih ne sme da postoji izdato upozorenje da im se ne odobrava ulazak. Pogranične vlasti zemalja članica šengenskog prostora imaju pravo da ne odobre ulazak ukoliko ovi zahtevi nisu ispunjeni i donose konačnu odluku o odobrenju ulaska u zemlju (član 5 Šengenske konvencije), navodi se u uputstvu.

Podsetimo, građani će biti oslobođeni viza za putovanja u zemlje EU, osim Velike Britanije i Irske, ali uključujući i Švajcarsku, Norvešku i Island. U šengenskoj zoni nisu ni Bugarska i Rumunija, ali će postupak ulaska u te zemlje biti maksimalno olakšan.

Jožef Keček, šef Konzularnog odeljenja Ambasade Slovenije u Beogradu, kaže za Danas da su u petom članu Uredbe Saveta EU i Evropskog parlamenta od 15. marta 2006. definisani uslovi pod kojim državljanin treće države može ući u šengenski prostor.

– Svakako za policajca na granici, koji kontroliše ulaz u šengenski prostor, bitno je da za svakog pojedinca proveri uslove koji su vezani na istoriju njegovog putovanja, nameru putovanja, da li ima sredstva za preživljavanje i da li je upisan u SIS (Centralni šengenski sistem)… Od koga će policajac tražiti pored pasoša i dodatnu dokumentaciju zavisi od migracionog rizika pojedinca koji putuje – kaže Keček. On ističe da takva kontrola granice nije ništa novo, tako da je jako važno da se državljani Srbije ne uplaše.

Dokumenta na zahtev carinika

Iz Ambasade Francuske kažu za Danas da će poštovati odredbe iz uputstva Delegacije EU, kao i da je i do sada, kada su građanima Srbije bile neophodne vize za ove zemlje, moglo da se dogodi da službenici pri ulasku u zemlju zatraže dodatna dokumenta. Sagovornici iz Ambasade Francuske navode da može da se zatraži pozivno ili garantno pismo ili ukoliko roditelj putuje sa detetom dokaz da je njegov roditelj, ili dokaz o rodbinskoj vezi sa detetom sa kojim putuje, ukoliko nije reč o roditelju, zdravstveno osiguranje, rezervacija smeštaja.