Prekomerno planiranje ugrožava slobodno društvo

Fridrih fon Hajek (Friedrich von Hayek) rođen je u Beču 1899. godine u porodici univerzitetskog profesora botanike. Početkom 20. veka prestonica Habzburške monarhije bila je intelektualno središte Evrope, gde se u jednom zgusnutom razdoblju od nekoliko decenija susreću novi naučni, filozofski, ekonomski, politički i umetnički uvidi, koji će oblikovati osnovne konture moderne civilizacije. U tom smislu teško je zamisliti povoljnije tle za nečiji duhovni razvoj: dovoljno je samo setiti se da u to doba izlaze najzapaženija dela psihoanalitičara Sigmunda Frojda (Sigmund Freud), filozofa Ludviga Vitgenštajna (Ludvig Witgenstein), Morica Šlika (Moritz Schlick) i Filipa Franka (Philipp Frank), ekonomista Karla Mengera i Ludviga fon Mizesa (Ludvig von Mises), fizičara Ernstamaha (Ernstmach), pravnika Hansa Kelzena (Hans Kelsen). Hajek je učestvovao u Prvom svetskom ratu i godinu dana proveo na italijanskom frontu. Po završetku rata upisuje pravo i političku ekonomiju na Bečkom univerzitetu, discipline na kojima stiče titule 1921. i 1923. godine. Budući naučnik pohađa takođe predavanja Fridriha fon Vizera (Friedrich von Wieser) i Ludviga fon Mizesa, vodećih teoretičara čuvene Austrijske ekonomske škole. Poznanstvo sa Mizesom je odlučujuće uticalo na Hajekovu celokupnu karijeru. Zapošljava se u Trgovinskoj komori, u kojoj je Mizes radio kao finansijski savetnik: on učestvuje na Mizesovim „privatnim seminarima“ i postaje njegov najznačajniji sledbenik.
Hajek 1927. postaje direktor novoosnovanog Instituta za istraživanje privrednih ciklusa u Beču. Osnovna delatnost Instituta bila su teorijska i empirijska istraživanja tekućih ekonomskih procesa. Metodološki okvir uspostavljanja direktne veze teorije i empirije postaće najznačajnija odlika svih njegovih naučnih radova. Tokom upravljanja Institutom (1927- 1931) on u više navrata boravi u Sjedinjenim Državama, gde posećuje seminare ekonomista Klarka (Clark) i Mičela (Michel). U to vreme nastaju i njegove knjige „Monetarna teorija i tržišni ciklusi“ i „Cene i proizvodnja“. Na poziv Lajonela Robinsa (Lionel Robins) iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School for Economic and Political Science) 1931. odlazi u London, gde drži predavanja iz monetarne teorije i privrednih ciklusa. Kao profesor ekonomije i statistike dobija stalno mesto na Londonskom univerzitetu.
Polazeći od principa da jedino racionalno privredno planiranje može počivati na individualnim odlukama mnoštva privatnih preduzimača, Hajek stupa u spor sa lordom Kejnzom, vodećim autoritetom u sferi ekonomije. Suština spora ogledala se u dilemi koji je tip privređivanja efikasniji – onaj koji se oslanja na državno planiranje proizvodnje ili onaj koji počiva na individualnim odlukama preduzetnika? Istupajući protiv vladajućeg trenda u ekonomskom razmišljanju i ekonomskoj praksi, Hajek ukazuje na opasnost prekomernog planiranja koje, po njemu, može da ugrozi samu osnovu slobodnog društva. Prekomerno planiranje i upliv države u sferu regulisanja privrede, insistira on, vodi do sve veće centralizacije odlučivanja i smanjenja ekonomskih sloboda jedinki. Rezultat je pogrešna alokacija resursa i smanjenje efikasnosti proizvodnje. Ključna Hajekova postavka glasi: regulativna uloga države u privrednom poslovanju je u principu pogrešna. Umesto toga moramo se osloniti na neutralno delovanje tržišnog mehanizma i individualno preduzetništvo. On je smatrao da Kejnzova ideja o potrebi kapitalističke države da planira proizvodnju i potrošnju može dovesti do sličnih efekata kao i u slučaju planiranja u kolektivističkoj privredi: pad društvenog standarda, jačanje arbitrarnih odluka vlasti i rasipanje raspoloživih resursa.
Tokom Drugog svetskog rata Hajek se okreće temama koje nisu čisto ekonomske prirode, već zahvataju kompleksno polje širih društvenih dešavanja. Piše delo „Put u ropstvo“ (1944), jezgrovitu kritičku analizu nastanka totalitarnih sistema Nemačke i Sovjetskog Saveza. Autor otkriva kako naizgled privlačne socijalne utopije uspevaju da zagospodare intelektom i srcem ljudi i kako mogu dovesti do pogubnih ishoda. Tamna strana ovih maglovitih ideja otkriva se naknadno, kada se pojavi niz neželjenih posledica, koje je malo ko od učesnika magao na vreme predvideti. Osnovno pitanje je kako ideali koji su izgledali toliko poželjni i hvaljeni mogu da za sobom donesu tako surovu realnost, kako je moguće da ideje koje se čine tako poželjne i istinite mogu da za posledicu proizvedu logorsko sivilo, vojno ustrojeno društvo u kojem se guši svaki element čovečnosti.
Nastavlja se