Prešli 3.564 kilometara noseći pomoć tokom vanrednog stanja 1Foto: Privatna arhiva

Ona je nasmejana dvadesetogodišnjakinja, studentkinja zdravstvene nege na Madicinskom fakultetu, a on student stomatologije.

Zajedno su tandem iz brojne grupe volontera Crvenog krsta Zrenjanin, koji su najstarijima pomagali u najtežim danima epidemije i vanrednog stanja.

Gordana Dujlović i Luka Mandić zapravo svoje slobodno vreme već godinama koriste da bi pomagali drugima, a situacija sa virusom kovid bila je prilika da primene veštine i znanja koja su sticali višegodišnjom vežbom i učenjem.

– Ja sam se Crvenom krstu priključila pre sedam godina, prošavši obuku za prvu pomoć a potom sam počela da radim programe za decu i promociju humanih vrednosti. Prošli smo brojne obuke, pa čak i obuku za delovanje u nesrećama a prema našim afinitetima razvrstani smo svako u oblast u kojoj je najbolji i tako pomažemo. Nisam imala dilemu ni kada se sve ovo desilo da li ću pomagati. Znala sam da hoću, samo nismo znali u početku koliko je sve opasno i da li dovoljno primenjujemo mere zaštite. Brinula sam i zbog svoje porodice, ali smo imali zaštitnu opremu od početka i vodilo se o svemu računa. Pazili smo, slušali upustva, poštovali raspored. Radili smo od ujutru do popodne, danima tako i sada nastavljamo ali opuštenije. Pomagali smo oko pakovanja socijalne pomoći i paketa, nošenja i isporuke pomoći starima, obilazili građane gde je to bilo potrebno. Ja sam se javljala na telefon i primala podatke. Najveće zadovoljstvo mi je kad vidim da smo pomogli i da građanima to znači mada smo primetili da su mnogi uplašeni – priča volonterka Gordana Dujlović.

Prešli 3.564 kilometara noseći pomoć tokom vanrednog stanja 2
Foto: Privatna arhiva

Kada su zbrojali radne sate, broj korisnika i lokacije gde su zrenjaninski volonteri sve odlazili, u Crvenom krstu Zrenjanin došli su do podatka da su njihovi volonteri od početka do kraja vanredog stanja i proglašene epidemije prešli 3.564 kilometara noseći pomoć i pomažući stare i socijalno ugrožene građane.

– Priključio sam se Crvenom krstu pre tri godine jer ova organizacija pruža mogućnost ličnog razvoja i da vratim zajednici ono što je uložila u nas. Dosta toga sam naučio na obukama mada na ovako nešto niko nije mogao da nas pripremi jer je ovo bila nova situacija za sve. Ipak, brzo se videlo da naša volonterska mreža dobro funkcioniše u kriznoj situaciji. Mi smo delovali kordinisano, sarađivali smo. Imao sam zaduženje oko pakovanja paketa pomoći, u Narodnoj kuhinji i pri organizaciji dobrovoljnog davalaštva krvi jer su zalihe u ovim vremenima smanjene a mi smo baš sada imali akcije. Mislim da biti volonter jeste nešto što mladi ljudi treba da iskuse u svom životu, onaj ko prođu obuku ove organizacije osposobljen je i spremniji za sva polja rada. Ja sam pored humanitarnog rada ovde savladao i digitalni dizajn – objašnjava Luka Mandić.

Iako smo organizacija koja realizuje programe pripreme i delovanja u nesrećama i imamo iskustva u vanrednim situacijama, ipak je i za nas sve ovo bilo novo, ovako opisuje epidemiju sekretarka zrenjaninskog Crvenog krsta Aleksandra Tanasijević koja je uspešno vodila proteklih nedelja svoj tim volontera.

– Najveća snaga i kapacitet Crvenog krsta su volonteri. Ovoga puta angažovali smo volontere uzrasta od 18 do 25 godina, dok mlađe nismo bili u mogućnosti da angažujemo zbog bezbednosti kao ni starije, zbog zabrane kretanja. Radilo je 70 volontera a trudili smo se da ne zaboravimo naše starije volontere, koje smo oblazili. Volonter nije amater, ne može da se tek tako priključi našoj organizaciji i počne da radi ako nije obučen i edukovan a to traje godinama – navodi Aleksandra Tanasijević.

Kaže da je od pomoći bilo iskustvo volontera koji su imali iskustva iz 2014. godine kada je prikupljana pomoć za poplavljene u Obrenovcu. Ipak, najveći izazov bilo je obezbediti da svi budu zaštićeni i bezbedni.

– Prioritet je bio da pored svih naših napora da pružimo pomoć, svi pre svega budu bezbedni i zaštićeni i to smo postigli – objašnjava Tanasijević.

Ne samo da su napravili kilometražu od preko 3.500 kilometara već su pomogli 2.159 domaćinstava, odnosno 3.712 osoba. U sve aktivnosti koje su sprovođene u cilju suzbijanja posledica pandemije koronavirusa uloženo je 9.840 volonterskih sati. Osim pojedincima, Crveni krst Zrenjanin je uputio pomoć i u četiri institucije i pet udruženja.

Prešli 3.564 kilometara noseći pomoć tokom vanrednog stanja 3
Foto: Privatna arhiva

– Najugoženiju grupu ljudi činili su stariji sugrađani, preko 65 godina starosti. Stoga smo najveći deo svojih kapaciteta angažovali upravo na pružanju pomoći i podrške ovoj ciljnoj grupi. I korisnicima Narodne kuhinje distribuirani su paketi hrane. Volonteri su svakodnevno učestvovali i u pakovanju i distribuciji paketa pomoći namenjenih penzionerima za mesečnim primanjima manjim od 30.000 dinara i socijalno ugroženim građanima. Ova akcija organizovana je u Hali sportova „Medison“. Od 31. marta, dnevno je do 20 naših volontera učestvovalo u pakovanju 17.000 paketa. Počev od 6. aprila mobilne ekipe su i dostavljale te pakete krajnjim korisnicima. Oni su i sada angažovani u pripremi drugog kruga pomoći – objašnjava Aleksandra Tanasijević.

Crveni krst Zrenjanin je, takođe, Gerontološkom centru i Okružnom zatvoru u Zrenjaninu uputio donaciju u vidu sredstava za higijenu. Uz sve ove vanredne aktivnosti, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizovao je pet ranije zalazanih akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Zanimljivo je da Crveni krst Zrenjanina ove godine obeležava 140 godina svoga postojanja i delovanja. Jedna je od retkih organizacija koja može da se pohvali tolikom tradicijom. Tim povodom baš sada se završava prva monografija ove organizacije od nazivom “Tradicija humanosti”.

Prema rečima dr Filipa Krčmara, monografija predstavlja sveobuhvatan pregled svih humanitarnih aktivnosti od 1880. godine do danas.

– Opisali smo i poplave i ratove, i katastrofe u kojima je Crveni krst uvek bio uz narod. Menjale su se države, nazivi grada a da je ova organizacije ostala ista. Uvek je bilo ljudi spremnih da pomognu. Sada je i korona ušla u monografiju – objašnjava dr Filip Krčmar.

Tekst je napisan u okviru projekta “Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Prešli 3.564 kilometara noseći pomoć tokom vanrednog stanja”

  1. Sramota što su mediji pod kontrolom državnih vlasti poklanjali više pažnje promociji nekih stranački motivisanih akcija nego ljudima kao što ste vi, ljudima koji su sve ove divne stvari radili čiste duše. Treba nam više ovakvih vesti kako ne bi smo poludeli od „politike“. Nadam se da ćemo svi mi koji smo obeċali da bar sa povraćajem od 100€ pomognemo ljudima, to i uraditi. Sve najbolje vam želim.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.