Prisustvovala i iz pritvora puštena Marina Andrejić

Sahrani je prisustvovala i njegova supruga Marina. Njoj je, na lični zahtev, odobrenje da prisustvuje sahrani dao sudija Dragan Stanojlović, koji je određen da vodi sudski postupak, po optužnici Višeg tužilaštva u Požarevcu, kojom je Marina optužena za teško ubistvo deteta.

Sahrana je zbog mnogih koji su hteli da se oproste od pokojnog Dejana, koji je preminuo od posledica teške upale pluća, kasnila više od dva sata. Dejanovo telo bilo je izloženo u dnevnoj sobi porodične kuće gde su se od njega uz paljenja sveće, od ranog jutra opraštali rođaci, komšije i poznanici. Gotovi svi koje smo pitali slažu se da Dejan bio mnogo dobar čovek i da je za života mnogo pomagao ljudima.

– Bio je prava ljudina, duša od čoveka. Ni sa kim se nije posvađao i svima je činio dobro. Tragedija sa sinom Đorđom ga je dotukla. Došli smo da se oprostimo od našeg Dejana i da mu upalimo sveću za pokoj duše – tužnim glasom u jedan glas pričaju okupljenim novinarima meštanin Novica Stević i Prvoslav Petrović zvani Piva iz susednog sela Kurjača.

Većinu meštana otvoreno izražava sumnju u zvaničnu verziju optužnice koja Marinu tereti da je ubila sina Đorđa. Oni smatraju da je to urađeno da se reši slučaj po svaku cenu, a ne da se utvrdi prava istina, i mnogi od njih veruju, kao i njegova baka po ocu Verica, da je Đorđe živ.

– Kada su lovci, navodno pronašli dečakovu lobanju, ona je bila bela kao kreč. Bila je tako glatka, bez imalo kose niti jedne ogrebotine, a navodno je bio udaren držalicom od motike u glavu. Meni tu mnogo toga nije jasno – otvoreno izražava sumnju jedan meštanin.

Velibor Perić, prvi komšija pokojnog Dejana kaže da je bio u izuzetno dobrim odnosina sa njim i da su se porodično međusobno redovno posećivali.

Đorđov školski drug iz odeljenja kaže da od kada je Đorđe nestao u odeljenju u kome pohađa sedmi razred i dan danas vlada tuga za njihovim tragično nastradalim drugom.

Njegova dvanaestogodišnja sestra Anđela od kada joj je preminuo otac ne ide u školu. O njoj će se zvanično brinuti baka Verica. Ona je još letos od Centra za socijalni rad dobila privremeno rešenje da preuzme brigu o unuki. Pošto od Nove godine ima italijansku penziju baka Verica dobila je rešenje za stalno starateljstvo nad unukum. Tako će imati vremena da ublaži unuki bol za izgubljenim bratom i ocem, a verovatno i majkom na duži period.

Kada je povorka sa kovčegom u kojim se nalazilo telo Dejana Andrejića stigla na groblje i iznešeno pored porodične grobnice, gde počivaju Dejanovi otac, baba i deda, zatvorsko obezbeđanje izvelo je Marinu iz „marice“, kako bi mogla da prisustvuje sahrani svog supruga. Kada je izašla iz auta čulo se dosta uzvika negodovonja prisutnih. Pošto su se od Dejana oprostili najbliži i Marina je to isto htela da učini, ali joj njena jetrva nije dozvolila da priđe kovčegu.