Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri

 Brojna uslovljavanja iz okruženja dopunski otežavaju regulaciju krizne situacije, a njih formiraju političari, potencijalni investitori i kreditori. Svi oni zahtevaju strukturne promene i promene u ponašanju vlasti kako bi se država stabilizirala i rizici investiranja sveli na minimum. Vremenski pritisak nalaže da se nagomilani problemi hitno reše jer kriza ne trpi odlaganje.

Dijagnoza

Brojni faktori, koji su izazvali krize u državama okruženja, prenosili su se i na Srbiju, a što je ubrzalo razvoj srpske krize. Danas Srbija na tržištu kapitala ne može da dođe do novca sa niskim kamatama, a skupa zaduživanja su opasna. Izvoz srpskih proizvoda je smanjen, a uvoz se ne može obustaviti jer je privreda uvozno zavisna. Danas Srbiji nedostaju oko tri milijarde evra za saniranje dugova i popunjavanje defekata u budžetu. Izvoz razmenjivih proizvoda učestvuje u BDP-u sa manje od 18 odsto, dok u Hrvatskoj iznosi oko 40 odsto, a u Sloveniji oko 60 %. Telekomunikacije, finansijski sektor i maloprodaja formiraju najveći deo BDP-a, a što je strukturno neodrživo. Dug Srbije će se u ovoj godini povećati na 60 % BDP-a, a to će onemogućiti njen razvoj. Krediti iz MMF-a i makrofinansijska pomoć EU biće vezani za smanjenje javne potrošnje i politička uslovljavanja posebno u vezi sa Kosovom.

Najveći broj preduzeća je u likvidacionoj krizi, a jeftinog novca za njihovu sanaciju nema; restrukturacija preduzeća u operativnoj krizi je potpuno obustavljena, a preduzeća u strateškoj krizi, koja su se dugo godina veštački održavala uz pomoć državnog novca, konačno će morati da budu likvidirana. Investiciona gradnja novih privrednih objekata bitno je smanjena, a sve to umanjuje privrednu i opštu efektivnost Srbije. Ovakve strukturne karakteristike privrednih i neprivrednih subjekata ne dozvoljavaju oporavak privrede; ona nije u stanju da finansira enormno veliku administraciju i sanira državna dugovanja. Danas Srbiji preti dužničko ropstvo, kolaps državnih finansija, porast nezaposlenih i do 30%, veliko siromaštvo i socijalni nemiri. Već dugo godina Srbija nije u stanju da živi od tekućih prihoda, ona opstaje preko donatorskih prihoda i kredita, a to je neodrživo. Nastala situacija zahteva da se preduzmu radikalne mere jer se krizna situacija ne može sanirati samo uz pomoć unutrašnjih privrednih i ekonomskih potencijala Srbije. Ovakvih situacija doneće mnogima gubitak posla, zaposleni će raditi za manje plate, smanjiće se realna vrednost penzija, inflacija će biti veća; cene svih proizvoda će porasti i siromaštvo građana će se povećati; ovako usmerenje pogodiće penzionere i najsiromašnije građane.

Manevarsko polje

U ovakvim uslovima, srpski upravljači imaju usko manevarsko polje jer su unutrašnji privredni i finansijski potencijali jako mali. Vlasti će biti prinuđene da primene najnepopularnija rešenja i da ceo teret izlaska iz krize prenesu na leđa građana. Da bi izbegla kolaps, država će morati da potraži rešenja kroz nova zaduživanja u uslovima enormno visokih kamata. To je velika cena koju će platiti sadašnje i buduće generacije za ispoljeni nerazum svih srpskih vlasti koje je narod svesrdno podržavao. Ostaje pitanje: dokle je u Srbiji moguće trošiti više novca nego što ga stvara njena privreda i šta građane čeka ako država nastavi sa ovakim politikom? Ako vlasti ne izvrše neophodne promene, razrešenje krize odvijaće se se kroz novu katastrofu, a njene posledice mogu trajati decenijama. Ako srpske vlasti ispolje razum i izvrše neophodne promene, a građani prihvate da žive u dugotrajnom siromaštvu, proces pozitivnog razrešenja krize može Srbiju preusmeriti ka progresu. Srbija ne može u kratkom roku da ostvari skokoviti napredak, jer nigde na svetu ne postoje političari mađioničari koji mogu da ostvare ovaj cilj.

Da bi se, u aktuelnoj kriznoj situaciji, osigurao put Srbije ka progresu, neophodno je da srpske vlasti organizuje instituciju kriznog menadžmenta. Ona će im pružiti potrebna upravljačka znanja za savlađivanje krize, s tim da se velike i bolne egzistencijalne teškoće naroda nikako ne mogu izbeći. Stručnjaci institucije kriznog menadžmenta moraju da formiraju model privrednog sistema Srbije kojim će biti definisani objekti sistema koji bitno određuju privredni život Srbije. Modelom treba utvrditi osobenosti objekata sistema, međusobne odnose i uslovljenosti. Model treba da pokaže u kojoj meri mogu različite intervencije države, kroz zakonsku regulativu, fiskalnu i monetarnu politiku, preko različitih kreditnih politika i aranžmana, kroz različite programe, ostvariti neku povoljniju društvena efektivnost od sadašnje. Bitno je preko modela saznati kako će se planirane promene odraziti na život građana. Sve modelske analize treba vezati za parametarske osobenosti Srbije i za uslove koje diktira okruženje.

Model treba da pokaže šta će u kriznoj situaciji tržišna utakmica doneti privrednim subjektima i građanima Srbije i da li realno mali tržišni potencijali srpske privrede zahtevaju veći stepen zaštite. Vlasti moraju da pronađu rešenja da se obuzda nerealna potrošnja kod izuzetno malih finansijskih potencijala države. Važno je saznati kakvi se sve neželjeni efekti mogu javiti pri različitim intervencijama države i okruženja. Modeli treba da definišu oblasti u kojima država Srbija može da napreduje i oblasti u kojima će nastaviti da propada i katastrofalno strada. Preko ovih saznanja biće jasno pod kojim uslovima i na kom nivou društvene efektivnosti može da se sanira kriza. Na osnovu ovih saznanja potrebno je izraditi strategiju upravljanja krizom, s tim da vlasti postupaju po njenim nalozima. Kako ne postoji obaveza vlasti da koristi upravljačka znanja, neizvestan je put razrešenja krize.

Radikalne promene

U državama koje imaju razumne vlasti mogu se očekivati promene njihovog ponašanja kada im u krizi zapreti dolazeća katastrofa. Tada vlasti organizuju stručnjake da im pruže pomoć kako bi što bezbolnije savladali krizu. Neizvesno je da li ovakvo ponašanje važi za političare Srbije. Život pokazuje da razumno upravljačko ponašanje nikada nije bilo njihovo svojstvo. Primena znanja u procesima upravljanja ugrozila bi njihove interese i političke položaje. Uslov za primenu kriznog menadžmenta je da konačno strah natera srpske vlasti da ispolje razum i spremnost na saradnju sa naukom. Zbog dugogodišnjeg upravljanja bez korišćenja znanja nastale su teške devastacije parametara Srbije, uz katastrofalno stradanje srpskog naroda. Važno je da danas nove vlasti postanu svesni ovih činjenica, da prihvate nužnost radikalnih promena, a narod da prihvati dugo trpljenje siromaštva. Ako vlasti i dalje uveravaju narod kako je moguće usmeravati državu po Njegoševoj ideji: „Neka bude što biti ne može“, tada Srbiju čeka novo propadanje i moguća katastofa. Važno je odgovoriti na pitanje: da li su srpske vlasti spremne da menjaju svoje mišljenje, svoju politiku i svoje ponašanje i da u vođenju političkih procesa koriste znanje?

Od posebne je važnosti da srpski političari mentalno shvate razliku između upravljačkih procesa (aktivnosti političara na vlasti), od parametara države kojima se opisuje sam državni sistem Srbije. Između procesa i parametra postoji tesna povezanost jer je realizacija željenih procesa ograničena parametarskim osobenostima Srbije. Parametre Srbije karakterišu: njena malovredna prirodna bogatstva, niska obrazovanost građana i političara, neizgrađena infrastruktura, razorena privreda i neefektivna poljoprivreda, velika dugovanja države, privrede i građana, pad vrednosti dinara, visoka nezaposlenost, veliko siromaštvo građana, mala ekonomska i finansijska moć države, velika socijalna raslojenost građana, nefunkcionisanje pravne države, jako razvijeni kriminal i korupcija itd.

Važno je da srpski političari shvate značaj okruženja Srbije koga čini skup uticajnih, a moćnih državnih sistema. Oni imaju svoje interese, svoje ciljeve i svoje vrednosti, a interesi i ciljevi Srbije samo su deo ovog skupa. Oni se ne mogu nezavisno posmatrati jer su svi međusobno povezani i uslovljeni. To su igrački procesi u kojima je Srbija samo jedan igrač koji zbog svoje male moći mora neprekidno da ispoljava sposobnost adaptacije, a što podrazumeva prilagođavanje svojih interesa i ciljeva interesima i ciljevima okruženja. Osnovni uticajni igrači okoline sistema Srbije su: SAD, države EU, države bivše SFRJ (uključujući i Kosovo), MMF, Svetska banka, NATO, a delimično Rusija i Kina. Oni će braniti svoje interese svim političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima i tu istinu srpske vlasti moraju da uvažavaju bez pozivanja na svoju istoriju, na svoja „suverena prava“ i svoju čast jer ti argumenti nisu deo igre. Uspešnost razrešenja interesnih sukoba unutar Srbije i interesnih sukoba sa okruženjem odrediće budućnost Srbije. Kada se formiraju neophodna saznanja potrebno je izabrati one procese koji će Srbiju najbrže i najbezbolnije izvesti iz krize. Na vlastima je izbor puta Srbije i one će odrediti njenu budućnost.