Andrija Sabadoš je vojnik u civilu od marta, a angažovan je na kurirskim poslovima u subotičkom Higijenskom zavodu. Kao diplomirani pravnik dodeljen je pravnoj službi u ovoj zdravstvenoj ustanovi, u kojoj je još dvadesetak mladića poput njega umesto nošenja puške odabralo da društveno korisnim radom oduže dug.
Andrija Sabadoš je vojnik u civilu od marta, a angažovan je na kurirskim poslovima u subotičkom Higijenskom zavodu. Kao diplomirani pravnik dodeljen je pravnoj službi u ovoj zdravstvenoj ustanovi, u kojoj je još dvadesetak mladića poput njega umesto nošenja puške odabralo da društveno korisnim radom oduže dug. Oni su uključeni u različite uglavnom pomoćne poslove – od pranja automobila, košenja trave, do spremanja garaže i magacina.
Andrijin glavni posao je jutarnja pošta – ujutro najpre odlazi po pristigla pisma i drugu poštu, fotokopira dokumenta, uplaćuje račune… Njegov je „mentor“ šef sektora opštih i pravnih poslova, i praktično njemu direktno nadređen, poput oficira u vojsci. Ipak, sve je to mnogo drugačije nego u vojsci, napominje Sabadoš. – Ne mogu se požaliti, u našem sektoru, u kojem je pored mene još jedan vojnik, veoma su korektni prema nama, i ne pada mi teško nijedno zaduženje. Čak, ovaj period od marta nisam prosto ni osetio, tako je brzo proleteo.
U Subotici, koja je među prvim gradovima u zemlji dobila civilne vojnike, mnogi momci rado biraju ovaj vid služenja vojske. Mladići su raspoređeni najvećim delom po zdravstvenim i humanitarnim ustanovama – u bolnici, Crvenom krštu, Centru za socijalni rad, domu za nezbrinutu decu Kolevka, ali i u javnim preduzećima kakva su pošta ili Čistoća. Poslovi na kojima rade razlikuju se od slučaja do slučaja, pa tako ima onih kojima se „zalome“ ne baš prijatna zaduženja, poput čišćenja ulica, ili sakupljanja otpadaka s javnih površina, ali, sa druge strane, neki bivaju raspoređeni na poslove deratizacije, dezinsekcija i dezinfekcija, koji se ne obavlja tako često, pa su i vojnici prilično rasterećeni.
Jedan od najzanimljivijih poslova je bez sumnje u Kolevci, u kojoj je „prva klasa“ civilnih vojnika položila zakletvu još 2004. godine. Njihova obaveza su deca, a zaduženja se kreću od rada u vešernici, do nadzora nad decom u slobodno vreme. Kako su svojevremeno izveštavali iz ovog doma, između dece i mladića se tokom „vojnog roka“ uspostavljao veoma blizak i prijateljski odnos, tako da su se deca smeštena u Kolevci prilično vezivala za ove mlade ljude.
Sa decom se susreću i vojnici i u drugim dečijim ustanovama, vrtićima i zabavištima. Briga oko dece je, ipak, zanimljiviji posao od rada u komunalnim preduzećima – svojevremeno su se medijima neki od vojnika žalili da ih koriste za razne ne baš ugodne poslove, a zabeležen je i slučaj da je jedan vojnik zatražio pemeštaj u redovnu vojsku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
