Subotička Toplana je još tokom juna započela pripreme za ovogodišnju grejnu sezonu, s obzirom na to da se na dnevnom redu našao posao zamene magistralnih toplovodnih vodova, u ukupnoj dužini od četiri kilometra, kao i zamena podstanica, njih 74, to jest 30 odsto od celokupnog broja, a posao bi trebalo da bude okončan tokom septembra.
Subotička Toplana je još tokom juna započela pripreme za ovogodišnju grejnu sezonu, s obzirom na to da se na dnevnom redu našao posao zamene magistralnih toplovodnih vodova, u ukupnoj dužini od četiri kilometra, kao i zamena podstanica, njih 74, to jest 30 odsto od celokupnog broja, a posao bi trebalo da bude okončan tokom septembra. Sredstva za ovo veliko spremanje gradskih toplovodnih instalacija obezbedila je Evropska agencija za rekonstrukciju, u ukupnoj vrednosti od 3,35 miliona eura. Za narednu godinu ostaće da se obnovi 20 odsto trase toplovoda, ali će i ti neobnovljeni biti u punoj funkciji i ove grejne sezone.
Frižider za ugalj
U subotičkim drvarama kažu da je odavno počela prodaja ove vrste ogreva, i da sa snabdevanjem nema problema. Cene uglja se kreću do 3.500 po toni u zavisnosti od aranžmana i drvare, dok se drvo prodaje po neznatno nižoj ceni u zavisnosti od vrste, i naravno drvare. Ogrev se i ove godine obezbeđuje pod povoljnijih uslova preko sindikalnih i penzionerskih organizacija, a uopšte nisu retki slučajevi trampe, pa se tako preko novinskih oglasa može sresti i kombinacija „frižider za ugalj“, „prasići za ugalj“ i slično. U nedostatki novca, taj vid trgovine i te kako rešava problem.
Zagrevanje stanova preko toplovoda je i dalje jedan od boljih, komfornijih i ne preterano skupih načina, ali se preko toplane greje još uvek manji deo stanovništva Subotice – negde oko 10.000 domaćinstava, dok je znatno više od polovine stanovništva primorano da problem grejanja rešava samostalno. To znači da su u opticaju čvrsta goriva, ugalj i drvo u najvećem procentu, ali i gas, koji je jedina prava konkurencija toplovodu, budući da je i ekonomično i ekološko. To je, međutim, takođe dostupno samo manjem broju domaćinstava – oko osam hiljada domaćinstava uvelo je gas. Razlog je svakako i u ceni priključka na gasovod, koja je za mnoge prilično visoka i koju nisu u mogućnosti svi da plate.
Finansijski posmatrano, zagrevanje stanova preko toplovoda, sa sadašnjim cenama, građane u proseku košta oko između 2.000 i 2.500 dinara za stan od 50 kvadrata, a slična je cena i kada je gas u pitanju, s tim što korisnici mogu sami odrediti nivo potrošnje gasa, odnosno mogućnost regulisanja temperature u stanu. Za individualne potrošače cena grejanja na ovaj način iznosi 44 dinara po metru kvadratnom, dok je za poslovne potrošače ona gotovo dvostruko veća. Kod ovakvog načina grejanja prednost je i u mogućnosti da se trošak za tu namenu rasporedi na celu godinu, jer je pretplata na daljinsko grejanje raspoređena na 12 mesečnih rata, dok se kod individualnog zagrevanja sve mora platiti tokom zimskih meseci.
Naročito je veliki izdatak za grejanje kod građana koji se greju na struju. No, ipak najveći broj stanovnika koristi čvrsto gorivo, ugalj i drvo, jer je i najveći deo zgrada u Subotici, a pogotovo u njenoj okolini, koje čine porodične kuće, projektovan za grejanje na čvrsta goriva, i retko koja zgrada nema izgrađen dimnjak.
Peći na čvrsto gorivo su u porodičnim kućama reaktivirane tokom prethodne decenije, a kako je u većini starijih kuća postoje keramičke kaljeve peći, koje su inače do tada bile van upotrebe i tretirane samo kao ukras, mnoga domaćinstva su se vratila tom starinskom modelu grejanja. Pri kupovini ogreva obično se kombinuje drvo i ugalj, a u proseku se potroši pet tona uglja i tri do četiri kubika drva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
