Svetska banka: Ekonomski oporavak Srbije ubzan, do kraja godine rast od šest odsto

Rast u Srbiji je, kako je ocenjeno, ove godine podstaknut novim paketom finansijskih podsticaja, ali se fiskalni deficit ipak tokom 2021. postepeno smanjivao, dok su dobri izvozni rezultati pomogli da deficit tekućeg računa ostane ispod projektovanog.

Potrošnja će ostati glavni pokretač rasta BDP-a na srednji rok, dok će neto izvoz i dalje davati negativan doprinos privrednom rastu, procena je Svetske banke.

„Da bi oslobodila svoj razvojni potencijal i omogućila otvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, Srbija treba da ukloni strukturna uska grla vezana za upravu, tržište rada, infrastrukturu i poreski sistem“, izjavio je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Prema njegovim rečima zelena tranzicija, zasnovana na efikasnijem korišćenju sirovina i energenata, ekspanziji zelenih industrija i tehnologija i promovisanju energetski efikasnije privrede koja proizvodi manje zagađenja, može pomoći Srbiji da izgradi ekološki čistu i otpornu ekonomiju.

Srbija će na srednji rok održati makroekonomsku stabilnost, dok se za inflaciju – uprkos ubrzanju u prethodnih nekoliko meseci – očekuje da se vrati u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije. Međutim, rizici vezani za oporavak u Evropi i širom sveta, kao i sve veći broj slučajeva zaraze korona virusom, mogli bi da ugroze ove pozitivne izglede, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Ukazano je da su otvaranje novih radnih mesta i zelena transformacija zajednički ciljevi svih zemalja Zapadnog Balkana, u kojima se privredni rast ponovo pokreće nakon recesije izazvane kona virusom tokom 2020.

Izgledi za ovaj region su značajno poboljšani, tako da bi projektovani rast BDP-a trebalo da dostigne 5,9 odsto u 2021. posle smanjenja od 3,1 odsto u 2020. godini.

Za 2022. se u regionu predviđa rast od 4,1 odsto, a za 2023. od 3,8 odsto.

Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjiće se za oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019. godine. Oporavak je, međutim, i dalje izložen pretnjama, navela je Svetska banka.

Gubitak radnih mesta usled recesije i njenih posledica nesrazmerno je pogodio žene i mlade, što bi moglo da ugrozi napore da se povećaju višegodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi. Stopa nezaposlenosti mladih u 2021. porasla je na 37,7 odsto, za 5,4 procentnih poena u odnosu na jun 2020, dodatno otežavajući izglede za zapošljavanje mladih.

„Kako se zemlje Zapadnog Balkana okreću budućnosti nakon pandemije, njihove javne politike treba usmeriti na otklanjanje ključnih prepreka za kreiranje radnih mesta i ekonomsku transformaciju, uključujući i zelenu tranziciju“, rekla je direktorka Svetske banke za region Zapadnog Balkana Linda Van Gelder.

Ona je navela da bi svih šest država regiona mogle da imaju korist od reformi poslovnog okruženja, javne uprave i digitalizacije, što bi podstaklo rast i pomoglo im da premoste jaz u odnosu na članice EU.

Afiniteti potrošača i investitora se menjaju, zelene tehnologije i modeli poslovanja izazivaju poremećaje na sve većem broju tržišta, a zelene politike preoblikuju ekonomska okruženja, a tako, „ozelenjavanje“ ekonomije jedne zemlje postaje presudni činilac za razvoj njene međunarodne konkurentnosti i sposobnosti da privuče inostrano finansiranje i investicije, poručeno je iz Svetske banke.