Tabla, kreda i dosada

Četiri godine nakon uvođenja oglednog obrazovnog profila poslovni administrator u srednje stručne škole u Srbiji i velikih ambicija, ali i napora da se stanje u stručnom obrazovanju popravi, na videlo je ponovo izašla glavna boljka domaćeg školskog sistema i poruka budućim prosvetnim vlastima da reforma znači i promenu načina na koji nastavnici predaju, uvođenje savremenih metoda rada, individualizovan pristup u radu sa đacima, ali i drugačiju komunikaciju u školi.
Istraživanje nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ, sprovedeno među učenicima 18 srednjih stručnih škola u Srbiji, u kojima je ovo zanimanje uvedeno školske 2003-4 godine, pokazuje da su đaci nezadovoljni što „profesori na predavanjima koriste samo kredu i tablu“, što im ne dozvoljavaju da „nešto kažu svojim rečima“ već moraju da „nabubaju definicije koje ionako zaborave za dva dana“.

Nastavnici pišu udžbenike

Istraživanje je pokazalo još jednu slabost profila, a to je nedostatak udžbenika, koju mnogi nastavnici premošćuju lošom i nepoželjnom navikom diktiranja.

– U okviru GTZ projekta formirani su forumi nastavnika koji su aktivno uključeni u izradu udžbenika i nastavnih priručnika, tako da ćemo na ovaj način i ubuduće rešavati problem nedostatka adekvatnih udžbenika – ističe Vera Šćekić.

– Poslovni administrator je prvi obrazovni profil koji je uveden u ekonomske škole i koji uskoro izlazi iz pilot faze. Na osnovu rezultata monitoringa biće urađena revizija profila da bismo uklonili nedostatke uočene u pilot fazi. U narednom periodu predstoji intenzivna obuka nastavnika u oblasti didaktike, metodike i sadržaja za različite nastavne predmete, tako da će u velikoj meri biti otklonjene uočene slabosti – kaže za Danas Vera Šćekić, nacionalni koordinator GTZ VET projekta.
Iako je dve trećine đaka prilikom upisa ovog zanimanja očekivalo novu i drugačiju nastavu sa aktivnim metodama rada, u istraživanju su rekli da im čak 60 odsto nastavnika ne ostavlja prostora za aktivnost na času. Najaktivniji su u birou za obuku, a ovaj predmet, kao i kancelarijsko poslovanje, su na vrhu lestvice kada je reč o upotrebi različitih nastavnih sredstava. Nažalost, za 74 odsto profesora tabla i kreda su jedina nastavna sredstva, a živa reč nastavnika jedini izvor informacija. Timski rad očigledno još nije postao redovna praksa u stručnim predmetima, o čemu svedoči podatak da više od 70 odsto nastavnika samo ponekad primenjuje ili uopšte ne primenjuje timski rad u nastavi. Izuzetak je obuka u birou gde je zbog same koncepcije predmeta ovaj oblik rada neophodan.
Za dve trećine učenika nastava nije teška, najteži predmeti su knjigovodstvo i osnovi ekonomije, dok je najpodsticajniji predmet obuka u birou. Treba, međutim, imati u vidu da se mišljenja učenika o predmetima razlikuju od škole do škole. Tako je, na primer, ekonomska geografija najteži predmet u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, ekonomika preduzeća u Zrenjaninu, Kuli i Staroj Pazovi, pravo u Vranju, a knjigovodstvo u Nišu Kruševcu i Valjevu. Obuka u birou je najpodsticajnija za učenike Druge ekonomske škole u Beogradu, ali zato u Kraljevu i Pravno-birotehničkoj školi u Beogradu samo pet odsto đaka misli isto. Za 60 odsto učenika ekonomska geografija je najmanje važna za obrazovanje poslovnog administratora, dok 68 odsto smatra da je najvažnija obuka u birou. Epitet najdosadnijeg predmeta poneli su pravo i osnovi ekonomije, a najjednostavnije je kancelarijsko poslovanje. Polovina ispitanika smatra da su za dosadu na časovima krivi nastavnici i način na koji oni osmišljavaju časove, a 30 odsto ispitanika kao razlog za dosađivanje ističe nezainteresovanost učenika.
Na pitanje zašto nastavnici nisu dovoljno obučeni da rade na nov i savremeniji način, Vera Šćekić objašnjava da su neke škole imale problema da od svojih lokalnih samouprava obezbede novčana sredstva za stručno usavršavanje, dok pojedini prosvetari nisu u potpunosti shvatili koliko je usavršavanje neophodno.
– Planirano je održavanje sastanka sa direktorima i predstavnicima lokalne samouprave kako bismo došli do zajedničkog rešenja problema finansiranja stručnog usavršavanja nastavnika. Da bi se podigla svest o važnosti usavršavanja sačinili smo listu škola koja je poslužila kao osnova za detektovanje obrazovnih ustanova koje nisu posvetile dovoljno pažnje ovom pitanju – kaže naša sagovornica.
Istraživanje je pokazalo da učenici delimično imaju poverenje u nastavnike (42 odsto ispitanika), da očekuju više razumevanja i saradnje (37 procenata) i veću spremnost da ih uvažavaju kao ličnosti i cene njihovo mišljenje. Đaci žele nastavnike profesionalce, koji će biti stručni u matičnoj oblasti i dobri pedagozi. Trećina ispitanika se saglasila da nema strah od svojih nastavnika, a ovi podaci pokazuju da bi komunikaciju između učenika i profesora trebalo poboljšati. Učenici ističu da „pojedini profesori prave razliku među decom“, da je „ovo sve novo nama koliko i njima, zato treba da budu opušteniji i da pokažu malo više razumevanja“, kao i da se „ponekad profesori ne ponašaju kao pravi pedgozi, već lične probleme prenose u školu“.
Iako su kao glavni motiv za izbor ovog obrazovnog profila učenici naveli mogućnost zapošljavanja, ali i daljeg školovanja, njihove profesionalne namere su sada promenjene – čak 70 odsto đaka sada želi da nastavi školovanje, od čega 40 odsto svoju budućnost vidi na nekom od ekonomskih fakulteta. Ovu promenu istraživači objašnjavaju činjenicom da je profil poslovni administrator upisao ogroman broj uspešnih i ambicioznih đaka, a taj trend je primećen i tokom njihovog školovanja.