U decembru će se navršiti godinu dana otkako je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima boraca i civilnih žrtava rata, a konačna verzija tog dokumenta i dalje stoji u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ministarstvo, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, najavljivalo je da će se taj zakon naći u skupštinskoj proceduri u januaru, potom u aprilu, te maju, da bi zatim priče potpuno utihnule. I dalje ostaje nepoznanica šta u tom dokumentu piše. Stručna javnost i civilni sektor mesecima su žestoko kritikovali Vulinovo ministarstvo oko ovog nacrta zakona, naviše negodujući zbog toga što ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji.

Iako su predstavnici Ministarstva potpuno odbacili te kritike, „sudbina“ spornog nacrta zakona trenutno nije poznata. Ne samo da nije stigao u parlament, već ga nema ni u proceduri Vlade Srbije. I pored brojnih pokušaja da dobijemo informaciju o tome šta se dešava sa tim Nacrtom zakona, nadležno Ministarstvo nam je uskratilo odgovor.

Ono što javnost vidi kao sporno jeste to što su porodice nestalih, žrtve koje su silom prilika stradale na teritoriji drugih država, žrtve seksualnog zlostavljanja i torture koje pate od psihičkih oboljenja kao posledica preživljenog nasilja, samo neke od kategorija koje su potpuno isključene iz nacrta zakona. Dakle, većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama Fonda za humanitarno pravo (FHP) radi se o najmanje 15.000 osoba.

Upravo je FHP optužio autore Nacrta zakona da im je motiv za izmenu postojeće zakonske regulative isključivo unapređenje statusa i prava boraca ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, dok su prava, potrebe i međunarodne norme u pogledu zaštite civilnih žrtava rata potpuno zapostavili.

Simo Spasić, zastupnik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, kaže za Danas da ovim Nacrtom zakona civilne žrtve ne dobijaju ništa, te da to nije „korektno i pošteno“. Kako ukazuje, Ministarstvo je odbilo predlog da se prava civilnih žrtava izjednače sa pravima boraca.

– Uslov za to je da porodice civilnih žrtava proglase svoje najmilije nestalim – objašnjava Spasić.

Inače, FHP i Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) izradili su Model zakona o pravima civilnih žrtava, povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. Predlaže se da bi lica, za koja se utvrdi da su civilne žrtve, imale pravo na novčanu naknadu – osnovnu ili uvećanu. Iznos osnovne naknade je 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti utvrđenoj na dan donošenja odluke o priznavanju prava, dok je iznos uvećane 20.000 evra.

U cilju zaštite žrtava od retraumatizacije u postupku ostvarivanja prava, Model predviđa obuku državnih službenika nadležnih za sprovođenje zakona o načinu rada sa žrtvama i njihovim potrebama. Takođe, dodaje se da je obaveza države da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi reparacije, a u članu 29 piše da se postupak koji je okončan donošenjem rešenja o priznavanju prava može ponoviti ako se, na primer, sazna za nove činjenice.

Ubijeno 130.000 ljudi

„U oružanim sukobima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. život je izgubilo više od 130.000 ljudi, oko 4,5 miliona osoba je izbeglo ili se raselilo, dok se u regionu i dalje traga za oko 12.000 nestalih. Skoro 6.000 građana Srbije i Crne Gore je izgubilo život ili nestalo u ratovima 1990-ih. U tom periodu u Srbiju je tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH i po njihovom okončanju izbeglo više od pola miliona ljudi, dok je u periodu od 1999. do 2005. sa Kosova došlo više od 200.000 interno raseljenih lica“, ističe se u Modelu zakona FHP i CUPS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.