Nedeljni izbori u samoproglašenim entitetima na istoku Ukrajine Donjecku i Lugansku, koje su Kijev i Zapad proglasili nevažećim, zakomplikovali su ionako zamršenu političku situaciju. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko naložio je hitan sastanak bezbednosnog sektora zemlje na kojem je bilo reči o novom „izazovu separatista“ te kako se prema tome ophoditi, navode zapadni mediji.


Izbori na istoku zemlje, koji su dobili podršku Rusije, mogli bi da stvore novi „zamrznuti konflikt“ u postsovjetskoj Evropi i dodatno zaprete teritorijalnom jedinstvu Ukrajine, koja je u martu izgubila poluostrvo Krim.

Pobunjenički lideri proglasili su pobedu i u Donjecku i Lugansku i tako „bacili rukavicu“ Porošenku, koji se oštro protivio izborima. Ukrajinski predsednik u saopštenju je odbacio glasanje kao „izbornu farsu“ i ponovio da je njime narušen dogovor postignut u Minsku 5. septembra.

Pozivajući se na „izmene“ koje bi mogao da donese kao način da reši situaciju na istoku, Porošenko je istakao da namerava da ukine zakon, predviđen Sporazumom iz Minska, koji nudi specijalan status pojedinim oblastima Ukrajine uključujući i Donjeck i Lugansk. O tome se razgovaralo i juče na sastanku ukrajinskog saveta za odbranu i bezbednost. Prema zakonu o specijalnom statusu, Donjecku i Lugansku je dozvoljeno da vode sopstvene poslove, a separatistički borci oslobađaju se krivičnog gonjenja. Kijev kaže da Sporazum iz Minska pominje samo izbore lokalnih zvaničnika na osnovu ukrajinskog zakona, a ne izbor „separatističkih ličnosti“ koji žele bliske veze i savez sa Rusijom. Ako bude usvojen predlog Porošenka o ukidanju zakona, bio bi to simboličan gest, komentariše Bi-Bi-Si. Na kraju krajeva, dva „otcepljena“ regiona već su proglasila „specijalni status“, postavili svoje vlade i održali izbore, ističe britanski javni servis.

Zapad deli zabrinutost Porošenka i osuđuje „nelegitimne takozvane izbore“. Vašington je upozorio Rusiju na nove ekonomske sankcije ukoliko Moskva nastavi da narušava sporazum iz Minska. „Zabrinuti smo zbog saopštenja ruskog ministarstva inostranih poslova kojim se pokušavaju legitimizovati ovi sramotni izbori“, saopštila je Bernadet Mihan, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Kijev i Zapad čekaju sada naredni potez Rusije, smatraju analitičari, da vide da li će Vladimir Putin i formalno priznati validnost izbora u Donjecku i Lugansku uprkos njihovim molbama da to ne čini.

Zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin nije pominjao formalno priznanje, ali je istakao da novoizabrano rukovodstvo u istočnoj Ukrajini sada ima mandat da pregovara sa Kijevom. Sve do sada lideri u Kijevu su odbijali direktne razgovore sa separatistima koje oslovljavaju sa „teroristi“ i „banditi“. Sve oči bile su uprte u Putina tokom jučerašnje ceremonije na Crvenom trgu povodom Dana nacionalnog jedinstva Rusije, kada se očekivalo da u svom govoru pomene i protekle izbore na istoku Ukrajine.

Ključno pitanje jeste koji je naredni diplomatski korak kojim će biti rešena kriza i očigledan krah sporazuma iz Minska koji je „ujedinio“ Organizaciju za bezbednost i saradnju u Evropi, Ukrajinu i Rusiju, saglasni su stručnjaci.

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel Štefan Zajbert izjavio je da je „neshvatljivo“ da zvanična Rusija prizna izbore na istoku Ukrajine. Aktuelna situacija u tom delu Ukrajine isključuje svaku mogućnost prevremenog smanjenja ili ukidanja ekonomskih sankcija protiv Rusije, te ako se situacija pogorša, Moskvi će biti uvedene nove sankcije, kazao je Zajbert. Šefica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini istakla je da su izbori „nova prepreka na putu ka miru“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.