Svetislav Basara Da Svetislav Basara konačno dobije famoznu Ninovu nagradu, presudila je njegova odlična knjiga – „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, a ne neko ispravljanje starih nepravdi. Pre dvadeset godina Basara je napisao, sada već kultnu, „Famu o biciklistima“, i za nju dobio tada važnu nagradu Železare Sisak.
Svetislav Basara Da Svetislav Basara konačno dobije famoznu Ninovu nagradu, presudila je njegova odlična knjiga – „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, a ne neko ispravljanje starih nepravdi. Pre dvadeset godina Basara je napisao, sada već kultnu, „Famu o biciklistima“, i za nju dobio tada važnu nagradu Železare Sisak. Vremenom je ovaj hroničar palosti postao okoreli postmodernista (ma šta to značilo), čija je literarna principijelnost prevalila put od subverzije i kontroverze do mejnstrima.
Lale Bas, kako ga
prijatelji zovu, rođen je u Bajinoj Bašti 1953. Dobar deo života proveo je u Užicu (tada Titovom). Ostaće upamćen njegov kabalistički pokušaj „oživljavanja“ Tita – tačnije, njegovog bronzanog spomenika na užičkom trgu. Vojni rok Basara je služio u čuvenoj 63. padobranskoj brigadi u Nišu. Stari je pank – roker i zvezda dva bivša užička benda: Frontmen Pank Flojda, i gitarista Ludih žena. Izvesni Mikica Arhitekta bio je, priča se, projektant Basarine literarne vizije „ludnice za 20 miliona bolesnika“ sa kraja „Fame“, koja je bila metafora bivše Jugoslavije i nenamerna najava apokalipse. U starom užičkom kafiću „Bumerang“, gde je Basara bio čest gost, dugo je na plafonu stajala bicikla u čast „Fame“. Scenariom za istoimeni film odužio se „Bumerangu“. Danas Basara voli da popije espreso u prestoničkom „Ćumezu“ i sličnim, ontološki sumnjivim mestima. Uostalom, posle jednog razgovora Mihiz mu je poručio da „duh diše gde hoće“.
Žestoko se suprotstavljao Miloševićevom režimu i „patriotskim“ jajarama u intelektualnoj logistici. Bio je u DS, DSS, DHSS, pa opet u DS, da bi se sad ponovo viđao sa Batićem i, dodatno, „čedistima“. Ubrzo nakon 5. oktobra postaje ambasador SRJ (potonje SCG) na Kipru. Raspalio je strasti kritikom Dobrice Ćosića. Okomio se bio i na Vuka Karadžića i njegovu reformu. Glumio je narkomana u „Munjama“. Urednik je magazina Zemlja (Budimo zemljani, a ne zemljaci), piše kolumne za Plejboj. Tvrdi da je „Matriks“ film kome se uvek treba vraćati. Ne samo zbog Koštunice.
Sa Vidom ima blizance Taru u Relju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
