Odluka Ustavnog suda da nema osnova za pokretanje postupka utvrđivanja neustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, juče je bila jedna od glavnih vesti, a danas i narednih dana, verovatno je da će biti najvažnija tema u stručnim krugovima, koje je stav najviše sudske instance prilično iznenadio.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, Momčilo Grubač, ističe da odluka još nije objavljena, ali da veruje kako saopštenje Ustavnog suda verno odslikava njen duh i argumentaciju za takav stav, sa kojim se kao pravnik ne može složiti.

 

– Moguće je da se u odluci nalaze i neki drugi argumenti, ali ovo što je u saopštenju istaknuto više je politička nego pravna ocena kakva bi se očekivala od Ustavnog suda. Pravni argumenti se ne naziru ili su potisnuti u pozadinu, a u prvom planu je političko obrazloženje koje je Vlada dala prilikom usvajanja zakona. I na samom početku, u saopštenju Ustavnog suda, ističe se da je zakon donet kao deo mera za finansijsku konsolidaciju državnog budžeta iz koga se isplaćuju i penzije. A to nije pravni, već politički argument koji nije smeo da se nađe u prvom planu, a ako već i jeste, morao je dublje da uđe u problem, tim pre što je bilo ekonomista koji su tvrdili da postoje i druge opcije – kaže profesor Grubač, koji je svojevremeno bio i predsednik Ustavnog suda.

On podseća da je bilo i predloga da se dodatno oporezuju tajkuni, ili smanje enormno visoke plate nekih državnih činovnika, ali da sud te mogućnosti koje su bile pred Vladom nije razmatrao.

– U obrazloženju je pohvaljena Vlada zato što nije dirala u penzije niže od 25.000 dinara, a to nije bio ni predmet inicijative za ocenu zakonitosti i Ustavni sud je takvim obrazloženjem promašio temu. Jer, nije pitanje zašto nisu smanjene penzije od 24. 000 već zašto su smanjene one od 26.000 – kaže naš sagovornik.

Ustavni sud priznaje da se, kako stoji u inicijativi, u ovom slučaju radi o stečenom, imovinskom pravu, ali tvrdi da iz Ustava ne proizilazi garancija, kao i da je pod određenim uslovima ta prava građana moguće ograničiti.

 – I članu 58, stav dva, stoji da se pravo svojine može ograničiti, ali samo zakonom i uz nadoknadu koja mora biti tržišna. U ovom slučaju nema nadoknade, nije rečeno ni koliko dugo će ograničenje trajati niti u kom iznosu se ograničava stečeno pravo na penziju – zaključuje profesor Grubač.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.