Količine gasa u rezervi male, dopuna će biti skupa 1Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Dok nadležni u Srbiji ističu da je naše jedino podzemno skladište gasa u Banatskom dvoru sa 40 odsto zauzetog kapaciteta „plavim energentom“ trenutno najpopunjenije skladište te namene u Evropi, stručna javnost pak poručuje da je reč o malim količinama sa kojima se ne može dočekati zima te ga je nužno dopuniti a to košta.

Ovih dana Radna grupa za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u Srbiji saopštila je da je snabdevanje domaćeg tržišta gasom stabilno te da je popunjeno 40 odsto kapaciteta podzemnog skladišta Banatski dvor.

Iako su, sudeći bar po konstataciji da u ovom trenutku nijedna druga zemlja nema veću popunjenost svojih skladišnih kapaciteta, nadležni u Srbiji veoma zadovoljni upumpanom količinom u Banatski dvor stručna javnost je ipak skeptična da je takav podatak razlog za zadovoljstvo.

Naime, pred minulu zimsku sezonu nadležni u Srbiji su istakli da je do novembra bio popunjen kompletan kapacitet podzemnog skladišta Banatski dvor koji iznosi oko 500 miliona kubnih metara gasa.

Dakle, potrošači u Srbiji su tada mogli računati na znatno veće rezerve „plavog energenta“ iz Banatskog dvora nego što je to sada slučaj. Podsećanja radi, ni to nije bilo dovoljno da Javno preduzeće „Srbijagas“ ne mora da uvozi dodatne količine ruskog gasa.

Dnevne potrebe za „plavim energentom“ u Srbiji iznose 10 miliona kubnih metara gasa a tehničke mogućnosti, uslovljene kapacitetom Banatskog dvora, dozvoljavaju da se na dan ispumpa maksimalno pet miliona kubnih metara gasa.

Takođe, „plavi energent“ uskladišten u Banatskom dvoru je trošen više nego što je bilo planirano zbog kašnjenja u remontu bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu pa su se nedostajuće količine struje proizvodile u „Panonskim termoelektranama-toplanama“ u Novom Sadu koje za taj proces koriste gas. Kasnije su se veće količine gasa trošile za rad te termoelektrane – toplane zbog kolapsa elektroenergetskog sistema Srbije krajem prošle i početkom ove godine koja je dovela do ostavke vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića.

Ono što Radna grupa za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u Srbiji nije obelodanila je i da li svih 40 odsto količina uskladištenih u Banatskom dvoru pripada Srbiji ili je deo u vlasništvu ruskog partnera Gasproma.

Gasprom je naime suvlasnik podzemnog skladišta Banatski dvor sa udelom od 51 odsto i ima pravo da u njemu drži gas za sopstvene potrebe. Tako je krajem marta ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će Srbija iz ruskog dela Banatskog dvora preuzeti 40 miliona kubnih metara gasa. U tom trenutku, gotovo sve količine kojim je raspolagala srpska strana bile su potrošene iz razloga prethodno navedenih u ovom tekstu.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović za Danas uz konstataciju da vlasti u Srbiji ne mogu da znaju da je Banatski dvor najpopunjenije skladište u Evropi, kako tvrde, te da isticanjem takvog podatka „prave marketing“ navodi da količine od 40 odsto ni izbliza nisu dovoljne da bi se sa njima dočekala nova zimska sezona.

– Protekla zima je pokazala da maksimalni nivo od 500 miliona kubnih metara gasa nije dovoljna količina a da se skladište usled vanrednih okolnosti ne isprazni. Stoga će biti potrebno da se skladište dopuni do početka nove zimske sezone. Najbolje bi bilo da do toga dođe što pre. Jedan od razloga je i taj što sredinom godine ističe ugovor Srbijagasa sa Gaspromom o kupovini gasa po važećim po srpsku stranu nižim cenama. Nakon toga sklopiće se novi ugovor i Srbija više neće dobijati ranije ugovorene količine po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Ta cifra će svakako biti znatno veća, posebno ako znamo da dodatne količine gasa mimo dugoročnog ugovora, Srbija Rusima već plaća oko 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima da li će biti tako prvenstveno zavisi od toga da li će ruski partner biti spreman da Srbiji isporuči sve potrebne količine za popunjavanje Banatskog dvora u kratkom roku do sredine godine kao i da li s obzirom na inflaciju država poseduje dovoljno novca kako bi se kupile potrebne količine.

– U teoriji je moguće da se dopuna obavi po aktuelnim jeftinijim cenama. Da li će do toga doći, videćemo. Ono što je pored toga potrebno Banatskom dvoru je proširenje njegovog kapaciteta na milion kubnih metara gasa što bi omogućilo dovoljne količine kako ne bi moralo da dolazi do interventnog uvoza – navodi Gavrilović.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da u podatku da je napunjeno 40 odsto podzemnog skladišta Banatski dvor nema apsolutno ničega čime bi aktuelna vlast mogla da se pohvali.

– Drugim rečima, na osnovu iznesenog ne može se konstatovati da je ostvarena stabilnost kada je reč o rezervama gasa s kojima naša zemlja raspolaže. Prvo, ni kada je ono u potpunosti popunjeno to skladište ne podmiruje u punom kapacitetu potrebe potrošača u zemlji. Znatno bolje rešenje bi bilo da je već sad Banatski dvor kompletno popunjen gasom. Na taj način bi se izbeglo eventualno veće plaćanje ruskog gasa usled skoka njegove cene ali i izbegla mogućnost da naša zemlja ostane bez preko potrebnog gasa usled pooštrenih sankcija Evropske unije prema ruskim energentima u narednom periodu – zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.