Krije li hipoteka pravog vlasnika RTB Bor

Ugovor o prodaji Rudarsko topioničarskog basena Bor, koji je Vlada Srbije sklopila sa rumunskim Kupromom, rizičan je aranžman s obzirom na to da se novi vlasnik kreditom od 600 miliona dolara zadužuje kako bi izmirio sve obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Realno je očekivati da će zbog toga upasti u gubitke u proizvodnji ili da bar neće biti dovoljno uspešan. Ako se tome doda neizvesna cena bakra na svetskoj pijaci, lako se može dogoditi da Kuprom dođe u situaciju da ne može da vrati kredit. U tom slučaju, aktivira se hipoteka koju je stavio kao zalog za pozajmicu a RTB Bor dobija novog vlasnika – kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ko ima pravo na hipoteku

Agencija za privatizaciju saopštila je juče da preduzeće Kuprom može da založi imovinu RTB Bor radi dobijanja kredita, ali tek nakon uplate celokupne kupoprodajne cene. „To je uslov za dobijanje tzv. clausule intabulandi, posle čega novi vlasnik može da izvrši upis te imovine i da stekne pravo raspolaganja tom imovinom, što uključuje i stavljanje zaloga“, navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju.

Spekulacije o mogućim posledicama prodaje RTB Bor rumunskom Kupromu započele su još u toku tenderskog postupka, a sve glasnije su poslednjih dana. Naime, Kuprom je odmah nakon potpisivanja ugovora najavio da će 400 miliona dolara potrebnih za kupovinu borskog basena i 200 miliona dolara obaveznih investicija, obezbediti iz kredita koji su obećali investicione banke Meri Linč i Dojče banka, a da će kao obezbeđenje, staviti hipoteku na 30 odsto imovine RTB. Stručnjaci tvrde da, čak i da banke prihvate da je vrednost RTB Bor 400 miliona dolara (koliko Kuprom treba da plati) i odobre hipoteku na 30 odsto imovine, odnosno na 120 miliona evra, to znači da se novi vlasnik može zadužiti samo 60 miliona dolara, jer je uobičajeno da vrednost zaloga bude bar dvostruko veća od odobrene pozajmice. Stručnjaci, takođe, tvrde da preostalih 540 miliona Kuprom ne može da obezbedi zalažući sopstvenu imovinu, jer ne poseduje toliki kapital (u 2005. godini ta kompanija je „okrenula“ oko sto miliona dolara, što se u svetskim razmerama ne smatra dobrostojećom firmom). Zbog toga se uveliko spekuliše da iza rumunskih kupaca stoje veći igrači koji u ovom momentu ne žele da izađu u javnost. Razlog više za takve sumnje je uverenost predsednika Kuproma Horija Simu, da će banke odobriti tražene kredite. Računica koja je predstavljena srpskoj javnosti, prema ocenama stručnjaka, za već pomenute banke „ne pije vodu“, što ukazuje da su njima ključni igrači najverovatnije poznati a sumnja se i da neko iz domaćeg političkog establišmenta zna o kome se radi.
– Ne treba polaziti od pretpostavke da su svi u srpskoj vladi korumpirani, ali dosadašnja iskustva sa ovih prostora ne isključuju takvu mogućnost. Problem je što naše partije na ključna mesta u Agenciji za privatizaciju i svim institucijama koje su vezane za raspolaganje državnom i društvenom imovinom, postavljaju ljude prema političkoj podobnosti. Oni nisu uvek dovoljno stručni, iskustveni i časni da predvide sve zamke sklopljenih poslova, a nije redak slučaj da se i sami, kada se obelodane afere, nađu u toj priči. Kada je reč o prodaji RTB Bor, postupak još uvek nije okončan jer je najavljena žalba Ist pointa, i dok se o tome ne odluči i ugovor o kupoprodaji ne postane pravosnažan, možemo samo da spekulišemo o namerama novog vlasnika. Ipak, čini se da je napravljena greška u startu jer solventnost kupaca nije dobro utvrđena. Na tenderu je trebalo da se pojave mnogo jače kompanije, i mislim da je počev od uslova do realizacije javnog oglasa posao urađen dosta problematično – kaže za Danas advokat Slobodan Šoškić, stručnjak za privredno pravo i dodaje da bi eventualno aktiviranje hipoteke, u slučaju da Kuprom ne izmiri kreditne obaveze, moglo da uvede u kombinaciju novog vlasnika, ali i da dovede u pitanje obavljanje delatnosti.